Švajcarci zakopavaju veš u baštama i za sve postoji dobar razlog

Švajcarci zakopavaju pamučni veš u bašte i na njive kao deo naučnog istraživanja o kvalitetu i plodnosti zemljišta.

Neobičan ekološki projekat, pod nazivom „Dokaz vešom” pokrenuli su istraživači sa Univerziteta u Cirihu i državnog instituta Agroscope. U septembru ove godine studija je nagrađena prestižnom satiričnom Ig Nobelovom nagradom za nauku koja prvo nasmeje ljude, a onda ih natera na razmišljanje, što se i desilo u ovom slučaju.

Princip je sledeći. Beli veš koji je napravljen od 100 odsto čistog organskog pamuka jeste omiljena hrana za mikroorganizme u zemlji.

Oko 1.000 volontera, baštovana i poljoprivrednika,dobilo je zadatak da zakopa veš u svojim dvorištima i na njivama, na dva meseca, navodi se na sajtu Phys.org.

Pokazalo se da što je zemljište zdravije, bogatije nutrijentima i punije živih organizama (bakterija, gljiva i glista), to će oni brže i gladnije pojesti pamuk. Kada se veš iskopa posle 60 dana, od njega na najzdravijim mestima ostanu samo elastični šavovi. Ukoliko ostane netaknut, to znači da je tlo biološki “mrtvo” ili degradirano, piše Science Alert.

Istraživanje je pomoglo da se napravi mapa zdravlja švajcarskog zemljišta i takozvani „indeks veša”. Najbrži raspad pamuka zabeležen dogodio se u privatnim baštama i povrtnjacima, jer ljudi tamo redovno koriste kompost i organska đubriva, što tlo čini neverovatno živim. S druge strane, uobičajeni travnjaci oko kuća pokazali su najniži nivo biološke aktivnost.

Švajcarski naučnici iz instituta Agroscope i Univerziteta u Cirihu došli su do još nekoliko ključnih i iznenađujućih zaključaka tokom analize preko 2.000 zakopanih komada veša širom Švajcarske.

Iako se smatralo da su šumska zemljišta najaktivnija, test je pokazao da se pamuk u šumama raspada znatno sporije nego u baštama. Razlog je vrsti mikroorganizama: u šumama dominiraju gljive, a ne bakterije.

Gljive više vole da razlažu drvenaste materijale pa im je trebalo više vremena da svare čistu celulozu iz pamučnog veša.

U poređenju sa organskim baštama, na velikim poljoprivrednim njivama veš je ostajao znatno očuvaniji. Često oranje prevrće zemlju i uništava mreže gljiva i kanale koje prave gliste. Teška mehanizacija sabija tlo, zbog čega u njemu ima manje kiseonika i vlage, a to direktno guši mikroorganizme.

Naučnici su ustanovili neraskidivu vezu između vlažnosti zemljišta i brzine raspada pamuka. U sušnim periodima ili na mestima gde tlo slabo zadržava vodu, veš je nakon dva meseca izgledao skoro kao nov. Čim tlo ima optimalnu količinu vlage, aktivnost mikroorganizama raste eksponencijalno.