Naučnici otkrili koja nedeljna navika usporava biološku starost i svakome je dostupna

Istraživanje koje je objavljeno u naučnom časopisu “Social Science & Medicine” donosi fantastične vesti: volontiranje od samo jednog sata nedeljno povezano je sa znatno sporijim biološkim starenjem!

Naučnici su analizirali podatke 2.605 Amerikanaca starijih od 62 godine i utvrdili da osobe koje volontiraju imaju značajno mlađe ćelije i tkiva u poređenju sa svojim vršnjacima koji to ne rade.

Šta je zapravo biološko starenje?

Dok hronološka starost označava prost broj godina proživljenih od rođenja, biološka starost meri koliko su zaista stari naše ćelije i tkiva. U ovom istraživanju naučnici su koristili napredne epigenetske testove koji posmatraju kako životne navike i okruženje utiču na ekspresiju DNK.

Kako objašnjava dr Geri Smol, sa starenjem dolazi do “trošenja” genetskog materijala, zbog čega je biološka starost ključni pokazatelj opšteg zdravlja i očekivanog životnog veka. Ukoliko, na primer, osoba od 40 godina ima biološku starost od 60 godina, to je jasan signal narušenog zdravlja i smanjene dugovečnosti.

Pročitaj i: Ljudi odustaju od volontiranja u Zvečanskog zbog USLOVA POD BROJEM TRI: Kada vidite šta piše u ovoj stavki sve će vam biti jasno

Ko ima najviše koristi?

Rezultati studije otkrili su nekoliko ključnih činjenica:

• 1 do 4 sata nedeljno čini čuda: Osobe koje volontiraju od jednog do četiri sata nedeljno imaju znatno sporije biološko starenje u odnosu na one koji uopšte ne volontiraju.
• Najveći efekat kod penzionera: Kod penzionera je uočena najjača povezanost između volontiranja i podmlađivanja ćelija, čak i pri samo jednom satu aktivnosti nedeljno.
• Više volontiranja – veća korist: Osobe koje volontiraju više od četiri sata nedeljno ostvarile su najveće smanjenje ubrzanja biološkog starenja.

Posebno je fascinantno to što su istraživači kontrolisali i druge zdravstvene faktore poput fizičke aktivnosti, pušenja, konzumiranja alkohola i gojaznosti i veza između volontiranja i sporijeg starenja ostala je potpuno jasna!

Trostruki “eliksir mladosti”

Stručnjaci ističu da volontiranje deluje na organizam kroz spoj fizičkih, socijalnih i psiholoških koristi:

• Fizička aktivnost: Volontiranje često uključuje kretanje i šetnju, što direktno doprinosi zdravijem starenju.
• Socijalna povezanost: Dr Sadžad Zalzala objašnjava da volontiranje pruža dragocenu društvenu mrežu i smanjuje stres. Dr Smol dodaje da usamljene osobe brže stare i da emotivne veze pomažu u produženju životnog veka.
• Osećaj svrhe: Pomažući drugima, ljudi dobijaju psihološki podsticaj i osećaj svrhe koji čuva mentalno zdravlje.

Iako stručnjaci napominju da volontiranje zahteva određeni nivo zdravlja i slobodnog vremena, jasna poruka naučnika jeste da bi podsticanje ove aktivnosti moglo postati ključni deo javnozdravstvenih politika za dugovečnost.