Test starenja: Koliko dugo možete da stojite na jednoj nozi?

Bore, podočnjaci i seda kosa mogu da otkriju da starimo, ali postoje i manje očigledni pokazatelji promena u organizmu. Jedan od njih je sposobnost održavanja ravnoteže na jednoj nozi, koja se s godinama menja i može da ukaže na starenje nervnog i mišićnog sistema.

Istraživači klinike Mejo u SAD proučavali su 40 zdravih osoba starijih od 50 godina, od kojih je polovina imala manje, a polovina više od 65 godina. Merili su njihovu stabilnost u različitim položajima, snagu stiska šake i kolena, a posebnu pažnju posvetili su stajanju na jednoj nozi.

Zašto je stajanje na jednoj nozi pokazatelj starenja

Rezultati su pokazali da se pojedine sposobnosti pogoršavaju s godinama, ali je razlika bila naročito izražena prilikom stajanja na jednoj nozi. Dok su mlađi učesnici uspevali da zadrže položaj i do deset sekundi, kod nekih starijih od 65 godina ravnoteža je popuštala već posle dve sekunde.

shutterstock.com/Pressmaster

Dužina stajanja na jednoj nozi može da pokaže neuromišićno starenje

Ovakav test pokazuje koliko dobro telo usklađuje rad mišića i nervnog sistema kako bi održalo stabilnost. Ipak, kratko stajanje na jednoj nozi samo po sebi ne znači da osoba ima zdravstveni problem, jer na rezultat mogu da utiču i umor, povrede i druga individualna ograničenja.

Istraživači su zaključili da trajanje stajanja na jednoj nozi može da posluži kao pokazatelj neuromišićnog starenja, nezavisno od pola. Međutim, rezultate jednog istraživanja ne treba posmatrati kao univerzalnu granicu koja važi za sve ljude iste starosti. Prethodna istraživanja ovu mogućnost stajanja na jednoj nozi posmatrala su kao test biološke starost organizma.

Koliko dugo bi trebalo da stojite na jednoj nozi

Prema vrednostima koje je objavila britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), očekivano vreme stajanja na jednoj nozi razlikuje se u zavisnosti od uzrasta. Tokom testa oči treba da budu otvorene, a ruke oslonjene na bokove. Test se završava kada druga noga dodirne pod ili kada osoba mora da pomogne sebi rukama da bi održala ravnotežu.

Orijentacione vrednosti su:

Od 18 do 39 godina: 43 sekunde

Od 40 do 49 godina: 40 sekundi

Od 50 do 59 godina: 37 sekundi

Od 60 do 69 godina: 30 sekundi

Od 70 do 79 godina: 18 do 19 sekundi

Posle 80. godine: nešto više od pet sekundi

Ove vrednosti mogu da posluže kao okvir za procenu ravnoteže, ali nisu dijagnoza niti razlog za paniku ako ne možete da ih dostignete. Ako primetite da vam je ravnoteža naglo oslabljena ili imate česte padove, razgovarajte sa lekarom. Neka istraživanja pokazuju da su test ravnoteže i dužina života blisko povezane kategorije.

Sposobnost održavanja ravnoteže važna je za svakodnevno kretanje i samostalnost u starijem dobu. Zato je korisno pratiti promene i održavati fizičku aktivnost u skladu sa svojim mogućnostima, uz vežbe ravnoteže koje se izvode bezbedno i uz oslonac kada je potreban, piše Večernji.