Ovu biljku vekovima zovu drvo života: Veruje se da usporava starenje i štiti organizam

Zbog bogatog nutritivnog sastava, moringu često nazivaju “drvetom života”. Posebnu pažnju privlače antioksidansi koje sadrži, a koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa – procesa povezanog i sa starenjem.

Najčešće se koriste listovi moringe, koji se suše i melju u prepoznatljiv zeleni prah. U njima se nalaze vitamini A, C i B grupe, kao i minerali poput kalcijuma, gvožđa, kalijuma i magnezijuma.

Pažnju privlače i polifenoli, među kojima su flavonoidi – biljna jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima. Zbog njihovog prisustva moringa se često pominje kao namirnica koja može da doprinese zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Zašto moringu povezuju sa usporavanjem starenja?

Slobodni radikali mogu da oštete ćelije, dok antioksidansi pomažu u zaštiti od njihovog štetnog delovanja. Zbog antioksidativnih jedinjenja koja sadrži, moringa se često povezuje sa očuvanjem ćelija i zdravim starenjem.

Ipak, to ne znači da ova biljka može da zaustavi starenje ili “vrati vreme”. Raznovrsna ishrana, bogata različitim izvorima antioksidanasa, samo je jedan deo zdravog načina života.

Vlakna kao podrška varenju

Moringa sadrži vlakna, važna za normalno funkcionisanje sistema za varenje i redovnu stolicu, pa može da bude dodatak raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.

Iako joj se često pripisuje sposobnost da “čisti organizam”, telo već ima sopstvene mehanizme za uklanjanje štetnih materija, u kojima ključnu ulogu imaju jetra i bubrezi. Zato je opravdanije govoriti o njenim nutritivnim prednostima nego o čudesnom “detoksu”.

Naučnici istražuju i njen mogući uticaj na šećer u krvi, upalne procese, holesterol i zdravlje srca. Ipak, za pouzdane zaključke potrebno je više kvalitetnih istraživanja na ljudima. Moringu zato ne treba smatrati lekom niti je koristiti kao zamenu za propisanu terapiju.

Kako se koristi moringa?

Najčešće se koristi prah od osušenih listova, koji se dodaje smutijima, jogurtu, kašama i drugim jelima. Zbog karakterističnog, blago zemljastog ukusa, najbolje je početi sa manjom količinom.

U upotrebi su i drugi delovi biljke, ali nisu svi podjednako pogodni za konzumiranje. Posebno treba izbegavati samoinicijativnu upotrebu korena moringe.

Trudnice, osobe sa hroničnim bolestima i svi koji uzimaju lekove, naročito za regulisanje šećera u krvi ili krvnog pritiska, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre upotrebe suplemenata moringe.

Moringa nije čarobni eliksir mladosti, ali njen nutritivni sastav i antioksidativna jedinjenja objašnjavaju zašto ova biljka ponovo privlači pažnju.

Pogledajte BONUS VIDEO