Kraljica htela da posthumno Dajani vrati titulu kraljevsko visočanstvo, njen brat odbio

Čarls Spenser je u knjizi otkrio šta je kralj Čarls (bivši princ od Velsa) rekao o princezi Dajani nekoliko dana nakon njene smrti, pisao je o sahrani svoje sestre tvrdeći da je njegov zet insistirao da princ Vilijam i princ Hari hodaju u povorci za kovčegom svoje majke, iako se on tome protivio, a sa javnošću je podelio i da mu je Lejdi Di rekla da je njen muž zaljubljen u muškarca.

Bakingemska palata reagovala je na tvrdnju da je Čarls nakon Dajanine smrti poručio: “Brzo ćemo je zaboraviti”. Oglašavanje je pravi presedan, jer u monarhiji vlada pravilo da se na skandale ne reaguje. Knjiga koja će se pojaviti u prodaji iduće sedmice već pokreće afere, što samo potvrđuje koliko uticaj priče o Lejdi Di i danas imaju na dinastiju, 29 godina što je voljena princeza poginula u saobraćajnoj nesreći u Parizu.

Smrt princeze Dajane izazvala je lavine tuge širom sveta. Sahrana Lejdi Di spada u red najgledanijih događaja – pratilo ju je između dve i dve i po milijardi ljudi.

Kraljica Elizabeta se poklonila pred Dajaninm kovčegom

Sahranu princeze Dajane, koja je organizovana 6. septembra 1997. godine, obeležio je i momenat kada se kraljica Elizabeta poklonila pred kovčegom. Ovaj istorijski momenat zabeležile su kamere i ostao je upamćen kao jedan od najmoćnijih gestova u modernoj britanskoj istoriji.

Kraljičin naklon bio je nezapamćen presedan i potpuno kršenje strogog kraljevskog protokola.

Prema viševekovnim pravilima koja postoje u britanskoj dinastiji, vladajući suveren što je u trenutku Dajanine sahrane bila Elizabeta II, nalazi se samom vrhu hijerarhije. Protokol nalaže da se svi drugi klanjaju kraljici, dok ona nema obavezu da glavu spusti ni pred kim.

Kako je Dajani nakon razvoda od Čarlsa, bila oduzeta titula “njeno kraljevsko visočanstvo”, činjenica da je aktuelni monarh spustio glavu pred kovčegom osobe koja zvanično više nije bila članica kraljevske porodice, bio je najveći iskorak od protokola.

Jedni su gest kraljice Elizabete tumalili kao odraz poštovanje prema Dajani. Međutim, drugi su smatrali da se radilo o pokušaju da se ublaži pritisak javnosti na dinastiju.

Tokom cele nedelje nakon Dajanine pogibije, britanski narod bio je besan na kraljevsku porodicu jer su ostali u dvorcu Balmoral u Škotskoj, a na Bakingemskoj palati danima nije bila spuštena zastava.

Kraljica Elizabeta se tokom svoje 70 godina duge vladavine poklonila samo jednom, i to je uradila upravo na Dajaninoj sahrani.

Tokom vojnih parada ili zvaničnih državnih ceremonija umela je da blago pogne glavu kada bi ispred nje nosili državnu zastavu. ali to nije bio naklon pojedincu, već iskazivanje poštovanja državi, palim borcima i vojnoj tradiciji.

Kao poglavar Engleske crkve, kraljica je glavu spuštala isključivo u molitvi pred Bogom ili tokom verskih obreda, što se pak smatra duhovnom obavezom, a ne svetovnim protokolom.

Šta je Elizabeta Druga nakon sahrane Dajane ponudila njenom bratu

Kraljica Elizabeta Druga je nakon Dajanine smrti želela da se posthumno vrati titula Lejdi Di “njeno kraljevsko visočanstvo”.

Bivša britanska vladarka dozvolila je Dajani da nakon razvoda od Čarlsa zadrži ovu titulu, ali je princ od Velsa (sadašnji kralj Čarls III) insistirao da joj se oduzme taj status što je princezi veoma teško palo, smatrajući da su time poništene godine njenog služenja britanskom narodu i da se radilo o javnom poniženju.

Dajana nije marila za društvene statuse, ali je svakako znala kakve namere se kriju iz te odluke.

Nakon oduzimanja titule više nije smatrana zvaničnim članom kraljevske porodice, pa više nije postojala ni obaveza protokolarnih pozdrava.

Dajana je pritom formalno morala da se u javnosti “klanja” sopstvenim sinovima, prinčevima Vilijamu i Hariju (ukoliko bi došlo do javnih zvaničnih susreta), jer su oni zadržali svoje HRH titule i samim tim je javno nadmašivali u kraljevskom rangu.

Gubitak titule značio je i automatsko ukidanje državnog budžeta za njeno obezbeđenje i diplomatski imunitet tokom putovanja, što joj je znatno otežalo bezbedno bavljenje humanitarnim radom.

U memoarima “Labudova pesma: Dajana, moja sestra”, Čarls Spenser detaljno opisuje kako je odbio ponudu da tragično stradaloj princezi bude vraćena titula. On kaže da ga je Robert Felouz, tadašnji privatni sekretar kraljice, odveo na stranu i predao mu poruku. “Upravo sam primio poziv od Njenog Visočanstva… i ona bi želela da (posthumno) dodeli Dijani titulu Njenog Kraljevskog Visočanstva”.

Spenser piše da je njegova sestra bila “strašno povređena“ odlukom da joj se oduzme titula, a on tu odluku sitničavom i osvetoljubivom“, pa je ponudu da joj se posthumno dodeli titula posmatrao kao “utešnu nagradu“.

“Osećao sam u kostima kako bi ona gledala na to posthumno priznanje”, napisao je, a sekretaru kraljice je odgovorio: “To je veoma ljubazno od kraljice, naravno. Ali koja je poenta, Roberte? Sada? Mislim – Dajana je mrtva”.

Pogledajte BONUS VIDEO: