Velika ispovest Vesne Dedić o karijeri, ćerki i ljubavi: “Strast bez poštovanja”

U susret premijernoj emisiji i 25. sezoni emisije “Balkanskom ulicom”, autorka i spisateljica Vesna Dedić otvoreno govori o 35 godina karijere, sačuvanoj kaldrmi u vremenu asfalta, porukama iza zatvorenih vrata i tome zašto je strast bez poštovanja čist pakao.

Sutra, u već prepoznatljivom terminu, od 16 časova na Blic televiziji sve očekuje nova epizoda “Balkanske ulice”, Vesna Dedić otkriva kakva je kada se kamere ugase i laptop zatvori.

– Nikada nisam pokušavala da pobegnem od sebe u posao, već sam u ono što pišem ili u razgovor u “Balkanskoj ulici” unosila celu sebe. Kod mene je u radnji ono što je u izlogu, pa ne mogu baš da vam se pohvalim nekom suštinski drugačijom osobom koja se pojavi kada se ugase reflektori – poručuje Dedićeva i nastavlja:

– Volim osobu kakva sam postala zahvaljujući svom poslu, majčinstvu i ljudima sa kojima delim sate i decenije. Odnosi sa drugim ljudima daju smisao našem životu, a ne beg od njih u samoću u kojoj ćeš sam sebi biti najbolji drug. Mi se rađamo i odlazimo sa ovog sveta kao nečiji.I sve što se dešava između ta dva momenta je građenje odnosa sa drugim ljudima i potraga za ljubavlju i poštovanjem.

Ona naglašava da odnosi sa ljudima daju suštinski smisao životu, jer se rađamo i odlazimo s ovog sveta kao nečiji, dok je sve između potraga za ljubavlju i poštovanjem. Nikada nije imala potrebu da se dokazuje drugima ili sebi.

– Lenja sam kada je reč o samodokazivanju. Ako je život more, ja sam plivač koji uživa u tom moru bez ikakve potrebe da dokaže sebi i drugima kako sam vrhunska plivačica. Uvek mahnem onom koji me prestiže i umem da povučem za ruku one koji su iza mene – iskrena je spisateljica.

“Sačuvala sam kaldrmu duž Balkanske ulice”

“Balkanskom ulicom“ ulazi u veliku 25. sezonu – iza nje je četvrt veka razgovora, ljudi i životnih priča, a pred njom očigledno još mnogo toga što može da ispriča.

– “Balkanskom ulicom” je uvek bila jedna mala, produkcijski jednostavna emisija u kojoj kamere i mikrofon beleže reči uspešnih ljudi o vremenu i prostoru na kojem stvaraju, ispunjavajući svoje i želje onih koje vole. Balkanskom ulicom nikada nije bila glavni projekat neke televizijske kuće iza kojeg stoji ogroman tim i budžet.Opstala je zahvaljujući ljubavi gledalaca koji gledaju i one emisije koje su snimane kada se oni nisu ni rodili.Eto, volela bih i dalje da Balkanskom čuva živo sećanje na ljude koji čine istoriju duha ovih prostora, kaže Vesna uz čije priče iz emisija su stasavale mnoge generacije, neki uz nju starili, a neki iz tuđeg iskustva naučili mnogo toga.

Mnoge priča sagovornika ostavile su trag i u njoj samoj. Međutim, nisu to bili samo razgovori koje je vodila pred kamerama, već i oni koji su potekli iz susreta sa gledaocima.

– Kada me sretnu na ulici ljudi ne vide u meni autora Balkanske ulice već im moj glas ili lik donesu sećanja na popodneva koja su proveli sa porodicom slušajući ispovest svog omiljenog glumca ili sportiste. Eto, poručujem im da se nisam umorila da im bojim sećanja na trenutke bezbrižnosti koje su proveli posle nedeljnog ručka. Mislim da nas svaki susret sa drugim čovekom menja osim ako nismo patološki zaljubljeni u sebe. Mene je svaki taj razgovor menjao i činio hrabrijom ženom, majkom, pa i novinarkom. Ipak je poenta da su ti razgovori unosili neki mir ili davali inspiraciju gledaocima emisije Balkanskom ulicom.Ja sam samo profiter, vlasnik ogromnog emotivnog kapitala, zahvaljujući svom radnom mestu.

U godinama postojanja emisije menjali su se televizija, publika i način na koji konzumiramo sadržaj, ali je „Balkanskom ulicom“ kroz sve te promene sačuvala prepoznatljiv identitet.

– Suština emisije je ostala ista, priča o trenucima sreće i tuge koji čine život čoveka kojem se deo nacije divi. Menjali su se studiji, uređivačke politike, moje životne okolnosti, duh vremena, zahtevi uredništva ali sam praveći neke male zanatske kompromise uspela da je sačuvam od onih koji su hteli da skinu kaldrmu i da udare asfalt duž Balkanske ulice, kaže Vesna koja priznaje da se nije uljuljkala u svom iskustvu već se pred svaku emisiju priprema gotovo kao početnik koji oštri pero.

– U vrsti novinarstva kojom se ja bavim bitno je imati dobre namere i prema sagovorniku i prema gledaocima. Uvek se dobro pripremim u želji da odgovorim na voajersku znatiželju gledalaca, a u isto vreme da ne ranim dostojanstvo sagovornika. Nije to ni mnogo teško ako znaš sve tehnike intervjua.

Žena koja iza sebe ima 24 sezone emisije i 19 romana, nije prestala da sanja i gradi ambiciju, pokretačku snagu svuda vidi.

– Čovek može da me pokrene, potreba da ga razumem i da mu ulepšam deo dana. Nebitno da li je taj čovek moj sagovornik, čitalac, gledalac, prijatelj ili kćerka. Samo me čovek I inspiriše. Ne može me posle 35 godina profesionalne karijere inspirisati ambicija da budem na naslovnoj strani, ali može ljubav koju dobijem ako u nečiji život unesem nešto dobro makar na sat ili dva.

“Prezirala sam raskošne trpeze u koje nije uloženo onoliko radosti koliko i novca”

Ipak, kao neko ko je temeljan kada radi, Vesna je maher i kada je hedonizam u pitanju. Uživanje za nju ima posebno mesto jer je to utaban put ka sreći.

– Upravo sledeće nedelje izlazi moja autobiografija iz šerpe, sentimentalni kuvar Ljubav sedi za ovim stolom iz kojeg ću vam reći jedan deo kao jedini tačan odgovor na vase postavljeno pitanje: Prezirala sam uvek raskošne trpeze, s pokušajem buržoaskog rafirmana, u koje nije uloženo onoliko radosti koliko i novca. Čini me srećnom kada uspem da romantizujem svakodnevicu uz svest da skromnost nije vrlina, ali mnogo govori o vaspitanju, kaže Dedićeva koja je ranijih godina često umela da kaže da je Pržno mesto gde je često razgovarala sama sa sobom, pa nas je zanimalo da li je na obali mora bilo odluka, onih teših koje su joj menjale život.

– Nisam lakomislena, moram mnogo i dugo da budem razočarana, ali kada donesem odluku zaista u stomaku osetim da sam u stanju da podnesem sve posledice. Kada odlučim znači da sam se izborila sa svim strahovima. Ima jedan citat iz mog romana koji ljudi vole, a koji tačno opisuje način na koji donosim odluke: Kada te prljavi igrači izguraju iz reda, nemoj da se guraš s njima, nemoj da računaš ni na njihovu savest i kajanje, već pronađi iz inata novi put koji ćete dovesti do trona. Kada ti nevoljno stave krunu i kroz zube procede “bravo” imaćeš tek malo vremena da predahneš jer će se pojaviti neka tek ispiljena ulizica koja će te prinuditi da opet smišljaš novi način da opstaneš.

Uz ćerku sam rasla

Jedna od centralnih tema u životu Vesne Dedić jeste majčinstvo i ponos prema ćerki Lenki, koja je danas izrasla u samostalnu ženu sa impresivnom karijerom.

– Posao roditelja je da pokaže svom detetu kako jednog dana da brine o sebi onako kako je majka brinula pre nego što mu je mahnula na pragu kuće i poslala ga negde gde neće biti nje kad otvori oči. Suština roditeljstva je da osetiš potrebe svog deteta, za brigom, razumevanjem, pažnjom, podstrekom i slobodom. U tom smislu nisam izgubila sebe kao majku kada sam prestala da menjam pelene i idem na roditeljske sastanke..Ali, moram reći i da je istina da nikada moj identitet nije bio samo majka te su zajedno sa kćerkinim odrastanjem stvarane i prilike za moj puniji život kao novinarke, pisca ili prijateljice, kaže Vesna koja je odrastala zajedno sa Lenkom.

– Dok je bila mala, posao i ceo život sam prilagodila majčinstvu. Sve u životu možete sačekati i ponovo prigrabiti, osim onog što ste propustili u detinjstvu svog deteta. Nisam propustila detinjstvo svog deteta i nagrađena sam velikom slobodom koju imam sada kao zrela žena. Dopustila sam da me dete menja i prilagođava svojim emotivnim potrebama umesto da se ona prilagođava mojim.

Vesna nikada nije divila pojednicima koje smatala uzorima već svakom čoveku od kojeg se nešto moglo naučiti.

– Nisam nikad želela ni na koga da ličim, ali sam umela da se divim i još uvek praktikujem taj plemeniti sport koji nas spasava od gorčine i kandži ega. Divim se svakom čoveku koji je vredan, nepotkupljiv i koji zbog šake soli ne izdaje druga, prijatelja ili saradnika, kaže, a na pitanje kada bi danas mogla da pozove Vesnu sa 20, 30, 40 ili 50 godina – koju bi izabrala, odgovara:

– Često ja sve njih pozovem za sto i popričamo.Uvek bude lepo, bez svađe.Ova od skoro 60 godina mlađima zamera neke loše izbore partnera i prijatelja, ali devojke samo klimnu glavom, puknu od smeha i kažu „bilo, prošlo, idemo dalje“. Mlađoj verziji sebe bih ponavljala svakog dana ono što sam govorila često svojoj kćerki: Sva vrata koja nam se zatvore pred nosom su samo putokaz ka onim pravim na koja treba zakucati ili će nam se sama otvoriti. Vrata iza kojih nas čekaju bolji ljudi i povoljnije okolnosti od onih preko kojih smo izašli ili pobegli povređeni ili nasamareni.

Lekcije o ljubavi

Govoreći o životnim mudrostima koje je stekla tokom godina, spisateljica koja uskoro izdaje autobiografski kuvar “Ljubav sedi za ovim stolom”, osvrnula se na definiciju ljubavi i odnosa među ljudima.

– Danas znam da je jedini dobar početak ljubavi poštovanje, a ne strast. Strast bez poštovanja se pretvori u pakao, a ljubav čiji je temelj poštovanje ličnosti može prerasti u strast.

Na pitanje kako bi volela da je ljudi pamte kada prođu sezone i tiraži, Dedićeva zaključuje:

– Volela bih da me pamte kao nekog kome ni sezone ni tiraži ni gledanost nisu bili bitniji od onih sa kojima je sedela za istim stolom i sa kojima se budila.

Sve što je postala danas, tabalo je put godinama unazad još iz detinjstva. Gledajuči sebe iz tog perioda sećanja prva su na čitanje.

– Nisam bila vragolasto, nestašno dete ali jesam znatiželjno. Kada je lepo vreme svakog dana sam u dvorištu između zgrada u Trebinju sa drugarima izvodila priredbe za komšiluk, a zimi za mamu koja je morala imati šešir I tatu koji je morao da gleda priredbu u odelu.

Mirisi i ukusi mogu nas vratiti u detinjstvo brže od fotografija, pa je tako i u Vesninom slučaju.

– Neću sad da vam prepričavama svoju novu knjigu Ljubav sedi za ovim stolom u kojoj sam opisala sve te mirise, ali ću vam reći da sam sve te mirise uspela iz svog detinjstva da prenesem na ukus detinjstva mog deteta.Važno je da I danas moj stan na Lionu I Lenkin u Los Anđelesu mirišu ponekad na jela koja su spremale moja baka I moja mama. Bila sam vaspitavana da budem ozbiljna devojčica i to se na svakoj slici mog detinjstva vidi.Danas znam da je trebalo da bude bezbrižnija, ali sam tu veštinu posle sama savladala i prenela na svoju kćerku i armiju čitateljki, kaže voditeljka koju smo pitali ako bi do duboke starosti mogla da sačuva samo jednu svoju osobinu, koja bi to bila.

– Želim da i za starost sačuvam u sebi poetiku gušta, veštinu da zaustavim život na čas, podsetim samu sebe da je lepo iako ponekad teško živeti, uhvatim parče bezbrižnosti u danu ili godini prepunoj briga.