Da li treba pomerati sat? Šta je bolje za zdravlje i san

Sa bliženjem kraja oktobra i novim pomeranjem kazaljki na satu, ponovo se pokreće dobro poznata debata: da li nam je uopšte potrebno dvofazno menjanje vremena tokom godine i šta bi bilo bolje za naš organizam ukoliko bismo tu praksu konačno ukinuli?

Iako je Evropski parlament još 2019. godine podržao predlog da se sezonsko pomeranje sata ukine, države članice Evropske unije do danas nisu postigle dogovor o tome da li trajno treba zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Međutim, najnovija naučna istraživanja donose jasan odgovor.

Zašto je zimsko vreme pogodnije za organizam

Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi detaljno su analizirali dosadašnje studije o uticaju različitih načina računanja vremena na ljudski organizam. Njihovi zaključci, objavljeni u uglednom časopisu Canadian Medical Association Journal, pokazuju da bi trajno zadržavanje standardnog, odnosno zimskog računanja vremena bilo znatno povoljnije za naše zdravlje nego opcija trajnog letnjeg računanja vremena.

shutterstock.com/New Africa

Zimsko vreme više pogoduje organizmu

Glavni razlog za to krije se u jutarnjoj svetlosti. Naš organizam funkcioniše pomoću unutrašnjeg, biološkog sata koji upravlja snom, budnošću i brojnim drugim vitalnim procesima. Jutarnja prirodna svetlost pomaže telu da se uskladi sa prirodnim ritmom smene dana i noći, dok nam veća izloženost svetlosti u večernjim satima može poremetiti san i odložiti uspavljivanje.

Organizam trpi posledice i ako spavate manje od šest sati tokom noći.

Iluzija dužeg dana i rizici zimskih jutara

Iako ideja o trajnom letnjem računanju vremena zvuči privlačno jer nam pruža više dnevne svetlosti nakon posla ili škole, stručnjaci upozoravaju na njenu tamnu stranu. Kasniji izlazak sunca tokom zimskih meseci direktno je povezan s kraćim i lošijim snom, padom produktivnosti, ali i slabijim školskim uspehom kod dece.

Nedostatak sna pogađa oko 33 odsto populacije, a utiče i na mentalno zdravlje.

Kasniji izlazak sunca tokom zimskih meseci direktno je povezan s kraćim i lošijim snom, padom produktivnosti

Kada bi na snazi ostalo trajno letnje računanje vremena, sunce bi zimi izlazilo sat vremena kasnije nego inače. To znači da bi brojni zaposleni i školarci odlazili u svoje obaveze u potpunom mraku, što bi negativno uticalo na njihovu koncentraciju, ali i na bezbednost u saobraćaju, naročito kada je reč o najmlađima na putu do škole.

Iskustva drugih zemalja: Pokušaji koji su propali

Neke države su već u prošlosti eksperimentisale sa trajnim uvođenjem letnjeg računanja vremena, ali su od te ideologije brzo odustale.

Sjedinjene Američke Države su uvele trajno letnje vreme još 1974. godine, ali je ta odluka povučena već iste godine. Sličan model primenjivala je i Rusija u periodu od 2011. do 2014. godine, nakon čega se takođe vratila na standardno vreme, a isti primer sledio je i Čile.

Kada ponovo pomeramo sat

Kada je reč o Srbiji i regionu, prelazak na zimsko računanje vremena očekuje nas u nedelju, 25. oktobra. Tačno u tri sata ujutru, kazaljke ćemo vratiti jedan sat unazad, na dva sata. To nam donosi sat vremena duže spavanje tokom te noći, ali i raniji mrak u popodnevnim časovima.

Dok se političari i dalje dogovaraju na evropskom i međunarodnom nivou, za sada nam ostaje da satove i dalje pomeramo dva puta godišnje, piše večernji.hr.