Životna ispovest Radoša Bajića: Iskreno svedočenje o gubitku sestre i borbi za život supruge Milene

Radoševo detinjstvo u rodnoj Medveđi kod Trstenika obeležila je strašna porodična tragedija. Njegova rođena sestra preminula je kada je imala samo 13 godina. Ovaj strašan gubitak ostavio je neizbrisiv trag na njegove roditelje, majku Veru i oca Miloša, ali i na samog Radoša, koji je ostao jedino muško dete.

“Moj život je u detinjstvu obeležila jedna velika tragedija da je u mojoj porodici preminula moja rođena sestra od 13 godina… Onda sam ja ostao jedino muško dete tu da nasledim tapije, da nasledim tu zemljicu“, ispričao je Radoš Bajić sa knedlom u grlu.

U toj skromnosti i siromaštvu seoskog života, roditelji su u Radoša gledali kao u zenicu oka – čuvali su ga „kao malo vode na dlanu“. Sva njihova pažnja, briga i ljubav bile su usmerene ka njemu kako bi ga sačuvali.

Kada je došlo vreme za srednju školu, Radoš je 1968. godine, tri godine nakon sestrine smrti, otišao na školovanje u Niš. Za njegove siromašne roditelje to je bila neverovatno teška i velika odluka, prepuna finansijskog rizika, jer se svaki dinar teškom mukom „iskopavao iz zemlje“. Nošen ogromnom odgovornošću i željom da roditeljima ublaži bol zbog gubitka ćerke, Radoš je sebi postavio samo jedan cilj – da bude najbolji u svemu.

„Ja sam iz želje da taj jedan ogromni gubitak koji su moji roditelji imali gubitkom moje sestre, svoje ćerke, želeo da im to nadomestim tako što sam se trudio da budem najbolji. Da budem najbolji đak, da sve bude u roku, da sve bude na vreme, a kasnije i najbolji student u Beogradu. Nisam imao prostora za opuštanje, jer sam znao da u tom dalekom svetu nemam nikoga da me protežira. Morao sam sve sam, u se i u svoje kljuse“, otkrio je Radoš.

Borba za Milenu: 288 dana na Onkologiji i ljubav koja „postaje jedno“

Tragedija iz detinjstva i gubitak sestre usadili su u Radoša konstantan i dubok strah da bi nešto loše moglo da se dogodi i njegovoj supruzi Mileni, sa kojom je u braku već pola veka. Taj strah se obistinio 1995. godine, kada se porodica suočila sa novim strašnim iskušenjem – Mileni je dijagnostikovan rak dojke.

Kao pravi muž, oslonac i zaštitnik, Radoš je bio uz nju u svakom trenutku. Tokom najtežeg perioda lečenja, punih 288 dana, on je svakoga dana sa njom odlazio na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.

Ta posvećenost i briga nisu prestale ni danas, više od tri decenije nakon što je Milena pobedila opaku bolest.

– Nikada se nije dogodilo da je moja Milena trebala da pođe da izvadi krv negde, da da analizu, a da ja nisam s njom – ispričao je glumac, ističući da za njega to nisu posesivnost ili fanatizam, već elementarne životne vrednosti i briga o onima koje voliš.

Ranije je Radoš ispričao i da je zbog Milene odustao od Holivuda, a nikad nije zažalio.

Radoš i Milena su zajedno neverovatne 53 godine života, od čega punih 50 godina u braku, u koji su stupili 13. juna 1976. godine (i to u petak!). Glumac se prisetio i reči jednog vrhunskog psihijatra koji mu je, analizirajući njihovu ljubav i stabilnost, objasnio suštinu njihovog odnosa:

„Vas dvoje ste postali jedno u duhovnom smislu, u smislu potpuno vanvremenske okolnosti. Te emocionalne spone su toliko snažne i duboke“.

Za Radoša, supruga Milena je „božiji dar“ i njegov anđeo čuvar. On bez ustručavanja priznaje da njoj pripada više od polovine zasluga za sav njegov profesionalni uspeh tokom 50 godina bogate karijere, jer je uvek bila uz njega i držala mu leđa u najtežim trenucima.

Porodica kao najveća svetinja i spas od svih životnih bura

Danas, Radoš, Milena, njihova deca Nedeljko i Jelena sa svojim supružnicima, kao i četvoro unučadi, žive zajedno u istoj kući. Iako svaka porodica ima svoj intimni prostor, svi oni dele zajednički život, radost i tugu.

„Porodica je osnov svega. Ko sačuva porodicu, ko sačuva decu i obezbedi im normalan razvoj – taj je uspeo. Možda sam ja demode čovek koji nije za ovo doba, ali ja to jako poštujem i cenim. Mi zajednički delimo dobro i zlo, i hvala Gospodu Bogu što je tako“, kaže Radoš i poručuje svim čitaocima da čuvaju svoje najbliže, jer je porodica jedino pravo utočište u svim životnim burama.

Ceo razgovor sa Radošem Bajićem pogledajte u vudeu: