Važila je za sveticu Holivuda, a onda je zbog zabranjene ljubavi dospela na stub srama

Holivudski producent Dejvid O. Selznik pažljivo je gradio upravo takvu sliku o glumici i holivudskoj ikoni Ingrid Bergman (1915 – 1982) – kao o pristojnoj, čednoj, porodičnoj ženi koja se ne upušta u skandale. Međutim, iza tog savršenog imidža krila se žena koja je bila spremna da sledi sopstvene emocije, čak i kada je znala da će zbog toga platiti visoku cenu. Njene ljubavi, brakovi i veze sa poznatim muškarcima, a naročito romansa sa italijanskim rediteljem Robertom Roselinijem, pretvorili su Ingrid Bergman od holivudske miljenice u jednu od najomraženijih žena u Americi.

Ljubavi koje su se skrivale iza kulisa

Ingrid Bergman je od 1937. godine bila u braku sa švedskim lekarom dr Peterom Lindstromom. Ipak, njen privatni život nije bio ni približno miran kao što je izgledao njen javni imidž. Tokom godina, njeno ime povezivano je sa nekim od najpoznatijih muškaraca zlatnog doba Holivuda.

Tokom snimanja kultnog psiho-trilera “Začarana” (Spellbound) 1945. godine, između Ingrid Bergman i Gregorija Peka razvila se diskretna, ali strastvena romansa. Godinama nakon njene smrti, Pek je javno priznao tu vezu i govorio o osećanjima koja je imao prema koleginici.

“Sve što mogu da kažem jeste da sam gajio pravu ljubav prema njoj. Bili smo mladi i provodili nedelje u bliskom i intenzivnom radu”, rekao je Pek.

Još jedna velika ljubav bila je čuveni ratni fotograf Robert Kapa. Njih dvoje upoznali su se u junu 1945. godine, u oslobođenom Parizu. Ingrid je privukao njegov dečački šarm, ali i hrabrost i neustrašivost koje su ga činile potpuno drugačijim od muškaraca koje je poznavala u Holivudu. Njihova romansa bila je burna, a Kapa ju je pratio čak i do Holivuda. Ipak, nije uspeo da se uklopi u svet “fabrike snova” i ubrzo ga je napustio, jer nije mogao da podnese njegovu površnost.

Ingrid Bergman povezivali su i sa drugim velikim imenima tog vremena. Njeno ime pominjalo se uz reditelja Viktora Fleminga, kao i uz glumce Spensera Trejsija i Garija Kupera. Ipak, nijedna od tih priča nije mogla da se meri sa skandalom koji će uslediti nekoliko godina kasnije.

Jedno pismo promenilo joj je život

Prava drama počela je 1949. godine. Ingrid Bergman tada je poslala pismo čuvenom italijanskom neorealističkom reditelju Robertu Roseliniju. Bila je fascinirana njegovim filmovima i želela je da sarađuje sa njim. Njihov susret promenio je sve.

Ingrid je otišla na izolovano italijansko ostrvo Stromboli kako bi snimala istoimeni film. Ono što je počelo kao profesionalna saradnja ubrzo je preraslo u ljubavnu priču.

A onda je stigla vest koja je izazvala potres sa obe strane Atlantika – Ingrid je ostala trudna sa Roselinijem. Problem je bio ogroman: oboje su bili u braku. Njen suprug Peter Lindstrom odbijao je da joj da razvod u Americi. Ingrid je zato razvod potražila preko meksičkog suda, a u maju 1950. godine udala se za Roberta Roselinija preko punomoćnika. Nekoliko meseci ranije rodila je njihovog prvog sina Robertina.

Za savremenu publiku možda je teško da razume koliko je snažna bila reakcija američke javnosti. Za Ingrid Bergman to nije bio samo skandal – bio je to potpuni pad sa pijedestala na koji ju je Holivud godinama postavljao.

Od holivudske svetice do javnog neprijatelja

Štampa i javnost nisu imali milosti. Američki senator Edvin K. Džonson izašao je pred Senat SAD i javno napao Ingrid Bergman, nazivajući je “moćnim uticajem zla” i osobom koja je izvršila napad na sveti brak. Ubrzo je počela da dobija na hiljade uvredljivih pisama. Čak je i čuveni voditelj Ed Salivan odbio da je ugosti u svojoj emisiji.

Žena koju je publika godinama doživljavala kao oličenje čednosti odjednom je postala simbol skandala. Njena odluka da napusti prvi brak, započne život sa Roselinijem i rodi dete van braka bila je za tadašnje američko društvo toliko šokantna da je Bergman praktično postala persona non grata u Holivudu.

Novi život u Evropi nije doneo sreću

Brak Ingrid Bergman i Roberta Roselinija nije potrajao. Njih dvoje dobili su i bliznakinje Izabelu i Izotu, ali su bračni problemi postajali sve ozbiljniji. Roselinijeva posesivnost, njegova zabrana da Ingrid radi sa drugim režiserima i gomilanje dugova doveli su do čestih svađa. Na kraju su se razveli 1957. godine. Ingrid je iza sebe već imala gotovo sedam godina života daleko od Holivuda, ali ono što je usledilo pokazalo je da publika ipak nije zauvek zatvorila vrata pred njom.

Godine 1956. Ingrid Bergman vratila se velikom ulogom u filmu “Anastasija”. Povratak je bio spektakularan. Za ovu ulogu osvojila je svog drugog Oskara za najbolju glumicu, čime je praktično dokazala da njen talenat nije nestao zajedno sa holivudskim skandalom. Publika koja ju je nekada osuđivala ponovo ju je prihvatila.

Godine 1958. udala se po treći put, za švedskog dramskog producenta Larsa Šmita.

Njena životna priča tako je dobila gotovo neverovatan obrt. Od obožavane holivudske dive, preko javnog poniženja i godina izgnanstva, do velikog povratka i novog priznanja – Ingrid Bergman je prošla put kakav bi teško mogao da se napiše kao scenario čak i za jedan od njenih filmova. Možda je upravo zato jedna njena rečenica ostala posebno upamćena.

“Prešla sam put od svetice do bludnice i nazad do svetice, sve u jednom životu”.

Iza te rečenice ostala je priča o glumici koja je, u vremenu kada je javnost nemilosrdno kažnjavala žene zbog njihovih izbora, odlučila da živi život po sopstvenim pravilima – bez obzira na cenu.

Pogledajte BONUS VIDEO: