Dr Igor Georgijev otkriva šta se danas menja u estetskoj hirurgiji

Dr Igor Georgijev, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije i vlasnik Georgijev klinike, govorio je u podkastu “Zdravlje” o savremenim metodama oblikovanja tela, liposukciji, operacijama grudi, ginekomastiji i rekonstrukciji dojke posle lečenja karcinoma. Plastični hirurg je otkrio i šta pacijenti danas najčešće traže, zbog čega nekada odbija da uradi estetsku intervenciju, ali i kako je porodična tradicija uticala na njegov izbor profesije.

“Tamo gde hirurgija još nije potrebna, tehnologija može da pomogne”

Jedna od tema o kojoj je dr Georgijev govorio jeste Quantum RF, tehnologija koja koristi radiofrekventnu energiju i koju u svojoj praksi primenjuje za određene procedure zatezanja kože i oblikovanja tela.

Kako objašnjava, ideja je da se delovanjem energije ispod kože zagreva tkivo, dok se postupak, u zavisnosti od problema pacijenta, može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa liposukcijom.

– Prva generacija aparata pomagala nam je na mestima gde hirurgija još nije potrebna, odnosno tamo gde je došlo do relativnog opuštanja kože. Kasnije smo prešli na sledeću generaciju tehnologije jer je pokazivala bolje rezultate i sam proces je bio brži. U suštini, ispod kože se pušta određena radiofrekventna energija koja zagreva tkivo i stimuliše procese koji dovode do zatezanja i stvaranja kolagena – objašnjava dr Georgijev.

Prema njegovim rečima, u svojoj praksi su ovom metodom tretirali više od 100 slučajeva i vremenom razvijali sopstvene protokole za količinu energije koju koriste.

Ipak, naglašava da tehnologija nije zamena za hirurgiju kod svakog pacijenta.

Liposukcija više nije samo “skidanje masti”

Dr Georgijev objašnjava da se radiofrekventna tehnologija može koristiti kao pomoć tokom liposukcije – u dubljim slojevima radi lakšeg tretiranja masnog tkiva, a površnije radi zatezanja kože.

Najčešće se, kaže, primenjuje na regiji ispod brade i donje vilice, ali i na različitim delovima tela. Kod muškaraca je jedna od čestih primena tretiranje ginekomastije, odnosno uvećanih grudi, kao i izraženije konturisanje tela.

– Koristimo je izolovano ili kao pomoć pri liposukciji. Kada radimo dublje, pomaže nam u tretiranju masnog tkiva, a kada idemo površnije, cilj je zatezanje kože. Kod visoko definisane liposukcije ovakva tehnologija nam mnogo pomaže, posebno na regijama poput leđa, bokova i delova iznad sedalne regije – navodi.

Ali ni savremena tehnologija, upozorava, ne znači da svaki pacijent može da dobije svaki rezultat koji poželi. Procena stanja kože, količine masnog tkiva, opšteg zdravstvenog stanja i realnih očekivanja ostaje presudna.

Doktor je proceduru isprobao i na sebi

Da bi, kako kaže, iz prve ruke znao šta pacijent oseća, dr Georgijev jednu od procedura probao je i na sebi, u lokalnoj anesteziji.

Želeo je da ukloni masno tkivo sa bokova koje mu je dugo smetalo.

– Boli malo davanje anestezije, nije baš prijatno, ali sama procedura nije bila bolna. U jednom trenutku sonda je došla blizu fascije i to jeste zabolelo, kao da vam je prošla struja kroz telo. Istog dana sam odleteo u Crnu Goru, a sutradan sam operisao. Nisam uzeo nijedan lek protiv bolova. Prvih sedam dana osećao sam se kao da sam pao na tu stranu. Dakle, boli, nije da ne boli, ali sam to prošao na svojoj koži i znam šta mogu da kažem pacijentima – opisuje.

Kod većih intervencija situacija je, naravno, drugačija.

Dr Georgijev navodi primer pacijenta kojem je tokom obimnijeg zahvata uklonjena velika količina masnog tkiva. Takve procedure rade se u opštoj anesteziji i podrazumevaju zahtevniji oporavak.

– Nema gotovo nijedne hirurgije koja ne boli. Kod većih zahvata nekoliko dana možete da se osećate tromo, bez energije, oseća se posledica traume koju je organizam prošao. Posle toga se pacijent postepeno vraća aktivnostima – naglašava.

Mladi muškarci dolaze zbog problema koji često kriju

Posebnu grupu pacijenata čine muškarci sa ginekomastijom ili nagomilanim masnim tkivom u predelu grudi.

Dr Georgijev kaže da problem ne pogađa samo starije muškarce. U ordinaciju dolaze i veoma mladi pacijenti kojima izgled grudi stvara veliko nezadovoljstvo.

– To nije samo problem starije populacije. Dolaze i mladi ljudi koji se mnogo nerviraju zbog toga, vežbaju, pokušavaju da promene izgled, ali problem ostaje. Često postoji kombinacija uvećanog žlezdanog i masnog tkiva. To je nešto što muškarci kriju i zbog čega mogu da budu veoma nesrećni – navodi.

Kod maloletnih pacijenata, naglašava, postoje posebna ograničenja, dok se nakon punoletstva odluka donosi nakon individualne procene.

Posle velikog mršavljenja tehnologija ima granicu

Veliki gubitak kilograma često ostavlja višak kože koji ne može uvek da se reši bez operacije.

Dr Georgijev kaže da nehirurške ili manje invazivne metode mogu da pomognu samo do određenog stepena.

– Kvantum može da pomogne do određene granice. Kada postoji preveliki višak kože, mora da se radi hirurgija. Često kombinujemo metode – na jednom delu tela radimo zatezanje tehnologijom, a tamo gde postoji veliki višak kože operativno ga uklanjamo – objašnjava.

Govoreći o savremenim lekovima koji se koriste za mršavljenje, upozorava da ih ljudi ne bi trebalo da uzimaju na svoju ruku.

– Mislim da takve lekove ne treba uzimati bez lekara. Mogu imati svoje mesto kada se koriste uz jasan plan i kontrolu endokrinologa, ali danas ih dosta ljudi uzima nasumično, dok ne izgube onoliko kilograma koliko žele. Mi onda viđamo i pacijente kod kojih posle velikog gubitka težine ostane značajan višak kože koji treba hirurški rešavati – kaže dr Georgijev.

“Ranije su govorile: Dajte da bude maksimalno veliko”

Jedna od najvećih promena koju je tokom karijere primetio odnosi se na estetske operacije grudi.

Želje pacijentkinja, kaže, danas su znatno drugačije nego ranije.

– Ranije je imperativ bio: “Dajte da bude maksimalno veliko.” Kolege sa Zapada su se čak čudile zašto to tako radimo. Verovatno je to malo bio naš folklor. Stavljali su se veći implantati. Sada je to sve ređe. Mlađe žene koje dolaze na prvu operaciju sve češće prihvataju da grudi budu u skladu sa proporcijama tela, a žene koje su ranije operisane shvataju da im preveliki teret možda nije ni bio potreban – otvoreno govori hirurg.

Postoje i zahtevi koje odbija.

Ako proceni da pacijentkinja želi implantate neprimerenih dimenzija ili da su njena očekivanja nerealna, kaže da neće pristati na operaciju samo zato što je to njena želja.

– Kada vidimo da je želja nerealna, ne prihvatamo intervenciju ili pokušavamo da pacijentkinju usmerimo ka nečemu što je razumno. Sigurno postoje oni koji će takav zahtev prihvatiti, pa će ona možda pronaći drugog lekara. Svašta smo viđali tokom karijere, čak i situacije da iz jedne žene vadimo dva implantata iz jedne dojke – otkriva.

Implantati ne moraju automatski da se menjaju posle 10 godina

Jedno od čestih pitanja žena koje razmišljaju o povećanju grudi jeste koliko dugo implantati mogu da ostanu.

Dr Georgijev kaže da danas ne važi jednostavno pravilo da svaki implant mora automatski da se zameni nakon deset godina.

– Ako je implant intaktan, nema formiranja kapsule, seroma niti drugih promena na dojci, nije neophodno menjati ga samo zato što je prošlo deset godina. Naravno, potrebne su redovne kontrole i ultrazvučni pregledi, a ako postoji bilo kakva sumnja, radi se dodatna dijagnostika – objašnjava.

Trend prirodnijeg izgleda doveo je i do toga da pojedine žene žele potpuno da izvade implantate.

Tada se, u zavisnosti od stanja tkiva, može uraditi podizanje i oblikovanje dojki bez novih implantata.

– Možemo da koristimo sopstveno tkivo i od njega kreiramo dojku tako da izgleda što prirodnije. Takve operacije mogu biti kompleksnije jer je potrebno više strpljenja i umeća, posebno kod žene koja je implantate nosila desetak godina i kod koje se koža u međuvremenu opustila – navodi.

Operacija smanjenja grudi nekim ženama nije pitanje estetike

Dok se o estetskoj hirurgiji često govori kroz povećanje grudi, postoji i potpuno suprotan problem.

Dr Georgijev kaže da operacije smanjenja grudi čine značajan deo zahvata koje radi.

Velike grudi pojedinim ženama mogu da izazivaju tegobe u leđima, iritacije kože i druge svakodnevne probleme.

– Postoje žene koje prirodno imaju veoma velike grudi i kojima to ozbiljno smeta. Imamo i veoma mlade pacijentkinje kod kojih grudi tokom razvoja odu u gigantomastiju. Najmlađoj pacijentkinji kojoj sam radio redukciju grudi bilo je 17 godina i intervencija je urađena uz saglasnost roditelja – kaže.

Veliki broj žena ima i određeni stepen asimetrije grudi, a način korekcije zavisi od toga koliko je razlika izražena.

Rekonstrukcija dojke posle karcinoma vraća mnogo više od izgleda

Za dr Georgijeva posebno važan deo plastične hirurgije nije estetski, već rekonstruktivni.

Kod žena koje zbog karcinoma izgube dojku, mogućnost rekonstrukcije može imati veliki značaj za kvalitet života i psihički oporavak.

– Prepoznato je koliko gubitak dojke predstavlja veliki psihički problem za ženu i zato se krenulo sa neposrednim rekonstrukcijama. Mislim da je plastična hirurgija tu dala veliki doprinos. Postoje različite metode, od rekonstrukcije sopstvenim tkivom do korišćenja ugradnog materijala i simetrizacije druge strane. To ženama može mnogo da znači za vraćanje samopouzdanja – naglašava.

Deda, otac, Igor, a sada i njegova ćerka

Priča dr Igora Georgijeva o plastičnoj hirurgiji počela je mnogo pre nego što je sam obukao beli mantil.

Odrastao je uz dedu i oca koji su se bavili hirurgijom. Kao dete posmatrao je njihov rad iz prikrajka, u vreme kada estetska medicina nije bila ni približno toliko javno prisutna kao danas.

– Moj deda je bio jedno od velikih imena plastične hirurgije u tadašnjoj Jugoslaviji. Sećam se da su žene dolazile kod njega i kući na pregled, a ja sam sve to kao dete gledao iz prikrajka. Delovalo mi je pomalo mistično jer tada nije bilo interneta i sve nije bilo dostupno kao danas. Video sam i ogromnu energiju koju su i deda i otac ulagali u posao. Radili su neprestano, crtali tehnike rukom, fotografisali i analizirali. Meni je to tada delovalo kao previše i mislio sam da ću možda biti pilot, ali sam na kraju ipak završio u medicini i plastičnoj hirurgiji – priseća se.

Danas se porodična priča nastavlja.

Jedna od njegove šestoro dece, ćerka koja privodi kraju studije medicine, zainteresovana je za isti put.

– Srećan sam što želi da nastavi. Kada joj dam nešto da proba pored mene, vidim spretnost i mislim da tu možda ima i neke genetike kada je neko četvrti u liniji. Naravno da sam je upozorio koliko je taj posao težak i ozbiljan. Nekada smo imali taj stav da je hirurgija više muški posao, ali drago mi je što se to menja. Danas vidimo da su žene sjajni hirurzi – poručuje dr Georgijev.

Posle decenija provedenih u operacionoj sali, šestoro dece i braka koji je opstao uz zahtevan posao, na pitanje postoji li recept za uspešnu porodicu nema medicinsku formulu.

– Verovatno prvo morate da imate sreće, ali to nije jedino. Morate da budete tolerantni. Nije lako živeti sa hirurzima, mi smo pomalo egoistični, okrenuti sebi i tražimo dosta tolerancije. Tražimo i da nam se dive, što nije dobro, ali je fakat tako. Zato druga strana mora mnogo toga da istoleriše – kroz osmeh zaključuje dr Igor Georgijev.