Šta znači kad neko hoda sa rukama iza leđa? Stručnjaci otkrivaju detalj koji menja sve

Na ulici, u parku ili tokom lagane šetnje, često možemo da primetimo ljude koji hodaju tkao da drže ruke iza leđa. Ovaj prizor deluje sasvim obično, ali način na koji držimo telo može uticati na utisak koji ostavljamo na druge. Da li takav hod otkriva smirenu osobu, nekoga ko je duboko zamišljen ili čoveka koji želi da pokaže autoritet? Iako se ovaj gest često povezuje sa određenim osobinama, njegovo značenje nije uvek tako jednostavno, upozoravaju psiholozi. Govor tela može da nam pruži zanimljive naznake.

Šta znači kad neko hoda sa rukama iza leđa?

Mnogi ljudi spontano hodaju sa rukama sklopljenim iza leđa dok razmišljaju, pokušavaju da reše neki problem ili donose važnu odluku. Drugi ovaj položaj zauzimaju tokom mirne šetnje, kad žele da se udalje od svakodnevne buke i posvete se sopstvenim mislima. Kad su ruke mirno položene iza tela, hod može da deluje opuštenije i odmerenije. U svetu u kojem nas neprestano ometaju telefoni, poruke i brojne obaveze, lagana šetnja nekima predstavlja priliku da zastanu i saberu misli.

Ipak, nema pouzdanih naučnih dokaza da samo držanje ruku iza leđa automatski poboljšava koncentraciju ili otkriva da osoba o nečemu intenzivno razmišlja. Nekada je u pitanju samo navika.

Da li je to znak samopouzdanja i autoriteta?

Ovaj položaj često se povezuje i sa samopouzdanjem. Za razliku od prekrštenih ruku, koje se ponekad doživljavaju kao odbrambeni gest, ruke iza leđa ostavljaju prednji deo tela otvorenim. Ukoliko osoba pritom hoda uspravno, ima opuštena ramena i kreće se sigurnim, ujednačenim korakom, može ostaviti utisak smirenosti i kontrole. Upravo zbog toga ovaj način hodanja često se viđa kod nastavnika, iskusnih stručnjaka i ljudi koji zauzimaju rukovodeće položaje.

Međutim, postoji važna razlika između utiska koji neko ostavlja i onoga što zaista oseća. Osoba može da deluje potpuno sigurno u sebe, a da se iznutra suočava sa nesigurnošću ili brigama. Zato govor tela ne treba posmatrati kao nepogrešiv pokazatelj nečijeg karaktera.

Četiri detalja koja mogu da promene utisak

Nije svejedno kako osoba drži ruke, glavu i ramena dok hoda. Prateći pokreti mogu da promene način na koji drugi doživljavaju ovaj gest.

• Glava je pognuta, a pogled usmeren ka tlu. Ovakav položaj može da ostavi utisak zamišljenosti ili povučenosti. Ipak, osoba možda samo obraća pažnju na put ispred sebe.
• Jednom rukom pridržava suprotni zglob ili podlakticu. Ovaj gest se u pojedinim tumačenjima govora tela povezuje sa samokontrolom i nastojanjem da se zadrži prisebnost, naročito u neprijatnim situacijama.
• Držanje je uspravno, a pokreti opušteni. Ujednačen korak, podignuta glava i opuštena ramena mogu ostaviti utisak sigurnosti i smirenosti.
• Telo je izrazito kruto. U određenim okolnostima ovakav stav može delovati previše formalno, distancirano ili nadmeno, mada ni to ne mora da odgovara stvarnom raspoloženju osobe.

Ovi detalji mogu da utiču na prvi utisak, ali nisu pouzdani dokazi o nečijim emocijama, namerama ili osobinama.

Zašto stariji ljudi često hodaju na ovaj način?

Hodanje sa rukama iza leđa često se povezuje sa starijim osobama, iako je ova navika prisutna i kod mlađih ljudi. Za neke je to jednostavno položaj na koji su se navikli tokom godina, dok ga drugi zauzimaju tokom sporih šetnji, kad nemaju potrebu da nešto nose.

Način hodanja može da zavisi od ličnih navika, fizičke udobnosti, okruženja i društvenih običaja. Zbog toga ovaj gest ne treba automatski povezivati sa mudrošću, životnim iskustvom ili posebnom psihološkom osobinom. Drugim rečima, neko može da hoda sa rukama iza leđa zato što voli da razmišlja u tišini, ali i zato što mu je taj položaj jednostavno prijatan.

Neverbalna komunikacija ima važnu ulogu u svakodnevnim odnosima. Držanje tela, izrazi lica, pokreti i gestovi mogu da utiču na to kako doživljavamo druge ljude, čak i pre nego što progovore. Ipak, tumačenje govora tela zahteva oprez. Isti gest može da ima različito značenje u zavisnosti od situacije, kulture i ličnih navika. Položaj koji u jednom okruženju deluje samouvereno, u drugom može da izgleda neprirodno ili previše formalno. Zato nije dovoljno posmatrati samo položaj ruku. Važno je uzeti u obzir celokupno držanje, izraz lica, tempo hodanja i okolnosti u kojima se osoba nalazi. Čak ni svi ti signali zajedno ne mogu sa sigurnošću da otkriju šta neko misli ili oseća.

Pogledajte BONUS VIDEO: