Španac uči srpski i ne veruje šta čuje: Zbog brojeva se hvata za glavu, a snimak je hit

Samuel Capellera Moretino, Španac koji živi i radi u Srbiji kao personalni trener, odlučio je da nauči srpski jezik, ali je ubrzo otkrio da ga ne čeka samo nekoliko komplikovanih gramatičkih pravila, već čitav lavirint u kojem ni najobičnija imenica ne zna šta je čeka kada ispred nje stane broj. Njegov snimak učenja srpskog nasmejao je mnoge, a kad čujete kako pokušava da objasni logiku naših brojeva, biće vam jasno zašto stranci u Srbiji ponekad imaju osećaj da srpski nije jedan, već nekoliko jezika u jednom.

“Okej, učim srpski i mislio sam da su padeži najgori. Ali ne, to su brojevi”, počinje svoju lekciju na Instagramu, a onda kreće nabrajanje koje zvuči kao da je neko namerno smislio jezičku zamku.

“Jedan sat, dva sata, pet sati. Perfektno! Jedan litar, dva litra, pet litri? Ne, ne, pet litara!”

Do ovog trenutka još nekako uspeva da održi optimizam. Ali onda dolaze ljudi.

“Jedan čovek, dva čoveka, pet ljudi.”

Tu bi već mnogi stranci poželeli da se vrate na padeže. Jer kako objasniti nekome da se pet čoveka ne kaže, već pet ljudi? I zašto se ljudi odjednom menjaju čim ih postane više?

A tek psi!

“Jedan pas, dva pasa… Ne, ne, dva psa, pet pasa!”

Ako je do sada imao utisak da razume sistem, srpski mu je upravo pokazao da sistem ima sopstveni sistem. Ipak, pravi vrhunac dolazi kada na red stignu deca i ruke.

“Jedno dete, dva deteta, petoro dece. Jedna ruka, dve ruke, pet ruku.”

U tom trenutku postaje jasno da u srpskom jeziku nije dovoljno da znaš da brojiš. Moraš da znaš i šta brojiš, koliko toga imaš i kakvo je raspoloženje imenice kada je broj ispred nje!

Posebno je simpatično što Španac svaki put krene sa uverenjem da je konačno pronašao pravilo, a onda ga srpski demantuje već u sledećoj rečenici.

Naravno, iza ove jezičke zavrzlame postoji gramatička logika: uz brojeve jedan, dva, tri i četiri imenice se menjaju drugačije nego uz pet i više, a postoje i posebni oblici poput “petoro dece”. Ali kada pokušavate da sve to naučite kao stranac, teorija i praksa umeju ozbiljno da se posvađaju.

I možda je najvažnije pitanje koje bi svaki stranac trebalo da postavi pre nego što počne da uči srpski: da li je moguće naučiti naš jezik, a da čovek ne počne da preispituje i sopstveni brojčani sistem?

Pogledajte BONUS VIDEO: