Botoks i fileri: Dermatolog otkriva koje bolesti mogu biti prepreka za tretmane

Botoks i fileri mogu da ublaže bore, vrate volumen i osveže izgled lica, ali pre svake intervencije najvažniji su pregled i uvid u zdravstveno stanje pacijenta.

“Pacijenti često zaboravljaju da su botoks i hijaluronski fileri medicinski preparati koji stupaju u interakciju sa tkivom i organizmom. Zato su detaljno uzimanje anamneze i iskren razgovor o postojećim oboljenjima ključ bezbednosti i uspeha tretmana”, ističe dr Sandra Čađenović.

Kada je botoks strogo zabranjen

Botoks, odnosno botulinum toksin, deluje tako što privremeno opušta mišiće odgovorne za nastanak mimičkih bora. Upravo zbog njegovog mehanizma delovanja postoje zdravstvena stanja kod kojih se ovaj tretman ne sme primenjivati.

Među apsolutnim kontraindikacijama su neuromišićna oboljenja poput Myasthenia gravis, ALS-a i Lambert-Eatonovog sindroma, jer botoks može da pogorša osnovnu bolest i izazove prekomernu slabost mišića.

Tretman treba odložiti i u slučaju aktivnih infekcija, upala ili herpesa na mestu planiranog ubrizgavanja, sve dok se stanje potpuno ne sanira. Kontraindikacija je i poznata preosetljivost na botulinum toksin ili neku od komponenti preparata.

Kada fileri nisu dobar izbor

Iako je hijaluronska kiselina prirodni sastojak kože, fileri sadrže i dodatne supstance koje omogućavaju njihovu stabilnost i dugotrajnost u tkivu. Zbog toga određena zdravstvena stanja zahtevaju poseban oprez.

Pacijentima sa aktivnim autoimunim bolestima, poput lupusa, reumatoidnog artritisa ili Hašimoto tireoiditisa u fazi pogoršanja, fileri se ne preporučuju zbog povećanog rizika od stvaranja granuloma i odbacivanja filera.

Poseban oprez potreban je i kod osoba koje su ranije imale anafilaktički šok ili višestruke teške alergijske reakcije.

Akutne promene na koži takođe su razlog za odlaganje tretmana. Ekcem, psorijaza ili upaljene akne na regiji koja treba da se tretira moraju prvo da se saniraju.

Trudnoća, dojenje i lekovi

Trudnoća i period dojenja podrazumevaju privremeno odlaganje estetskih intervencija. Iako ne postoje studije koje dokazuju direktnu štetnost, iz etičkih i bezbednosnih razloga botoks i fileri se u ovom periodu ne rade.

Pažnja je potrebna i kod pacijenata koji koriste lekove za razređivanje krvi, poput aspirina, varfarina ili novijih antikoagulanasa. Oni povećavaju rizik od većih podliva i hematoma, zbog čega je pre tretmana neophodna konsultacija sa lekarom o terapiji.

Bezbednost uvek na prvom mestu

Bez obzira na željeni estetski rezultat, zdravstveno stanje pacijenta mora imati prednost. Zbog toga su iskren razgovor sa lekarom, prijavljivanje svih dijagnoza i terapija i stručna procena neizostavni deo svakog estetskog tretmana.

“Nijedan estetski rezultat nije vredniji od zdravlja pacijenta. Pravilnim izborom tretmana u skladu sa potrebama i zdravstvenim stanjem pacijenata, upotrebom registrovanih preparata i radom u sterilnim uslovima, rizik od komplikacija se svodi na minimum. Zato apelujem na sve pacijente da na konsultacijama otvoreno kažu svom lekaru sve o svojim dijagnozama i terapiji koju uzimaju”, zaključuje dr Sandra Čađenović.

Pogledajte BONUS VIDEO: