Kao beba ostavljena u telefonskoj govornici, pa posle 32 godine pronašla čoveka koji ju je spasio

Sve se odigralo u ranim jutarnjim satima 30. aprila 1994. godine na raskrsnici ulica Dejms i Klinton u zapadnom Londonu. Nezaštićeno novorođenče, ostavljeno kao beba u hladnoj telefonskoj govornici, bilo je u teškom stanju hipotermije.

Sudbina je umešala prste kada je Džo Kembel (tada mladić, a danas 62-godišnjak) odlučio da ode do govornice kako bi pozvao svoju porodicu u Gvajani. Prvi put je išao u 22 časa, ali pošto se niko nije javio, obuzeta ga je briga, pa se vratio oko dva sata ujutru.

– Moja biološka majka me je rodila kod kuće usred noći i odmah me ostavila. Nikada se nije javila, možda se uplašila, možda joj je bilo neprijatno. Džo je te noći ponovo otišao do govornice jer je bio zabrinut za porodicu. Dok se približavao, učinilo mu se da vidi smeće na podu, a potom je pomislio da je to paket ribe i pomfrita. Međutim, kada se primakao, shvatio je da sam to ja – prepričava situaciju April.

Džo je odmah pozvao policiju i nije se odvajao od bebe sve dok je službe nisu preuzele i hitno prevezle u bolnicu. U lokalnim novinama ubrzo su osvanule fotografije “napuštene bebe” i apel majci da se javi, ali se niko nije odazvao.

“Svakog dana je zvao i pitao: Kako je moja beba?”

Džo Kembel novorođenu devojčicu nije zaboravio ni kada je predata socijalnoj službi. Svakodnevno je zvao socijalne radnike i obilazio je.

– Pronašao me je, ali se tu nije zaustavilo. Zvao je svaki dan i pitao: ‘Kako je beba April? Tako me je zvao. Dolazio je u socijalnu službu da me vidi i dozvolili su mu da napravi fotografiju dok me drži u naručju. Tu sliku oboje i danas čuvamo. Svake godine je sakupljao novac i poklone za moj rođendan i pisao mi čestitke – priseća se ona.

Međutim, kada je April imala sedam godina i kada je zvanično usvojena, Džou je saopšteno da mora da prekine sve kontakte i da ga devojčica može potražiti tek kada napuni 18 godina.

Teško odrastanje i bolna saznanja

Život u novoj porodici za April nije bio lak. Iako su je usvojitelji voleli, bili su dosta stariji. Njena usvojiteljka se ubrzo teško razbolela, pa je April kao mala devojčica morala da preuzme brigu o njoj i domaćinstvu. Pored toga, u školi su je maltretirali jer je izgledala drugačije od svoje porodice, a proživela je i teške trenutke zlostavljanja od strane starije osobe.

Pročitaj i: Anđelu je MAJKA OSTAVILA U PORODILIŠTU u Užicu i tu je ostala 8 meseci: Tekst u novinama PROMENIO JOJ JE ŽIVOT, a istinu o svom životu saznala je OD KOMŠINICE

– Moja mama se sve više razbolevala. Nisam zapravo ni imala mamu u klasičnom smislu, sećam se samo da sam se brinula o njoj. Sve se polako raspadalo – otkrila je April.

U knjižici o svom životu, koju je dobila nakon usvajanja, jedine lepe reči i svetle tačke odnosile su se upravo na stranca koji ju je pronašao u govornici, Džoa Kembela. Znala je da će morati ponovo da ga pronađe.

Šokantan obrt: Biološka majka živela na pet minuta od nje!

Nakon što je 2016. godine uputila javni apel preko medija kako bi pronašla Džoa i svoju biološku majku, usledio je neverovatan obrt. Džo se javio u roku od 24 sata!

– Čim smo se videli, odmah smo se zagrlili. Ne mogu nikome da objasnim koliko je to bilo posebno. Bilo je to čudno osećanje, kao da ga već poznajem. Možda zato što je on bio prva osoba koja me je držala one noći kada sam rođena. Od tog trenutka, taj čovek je moj otac – priča April sa suzama u očima

Međutim, potraga za biološkom majkom donela je gorko saznanje. Uz pomoć privatnog detektiva i brata kog je upoznala još u srednjoj školi, April je otkrila da je njena biološka majka čitavog života živela na svega pet minuta od nje i odgajala petoro njene braće i sestara.

Kada je April otišla na njena vrata, doživela je hladan tuš:

– Bila sam na njenim vratima. Znala je ko sam, ali nije želela da razgovara. Nikada nam nije dala objašnjenje niti razlog zašto me je ostavila. To je tužno, ali sam prihvatila – rekla je April.

Potez koji je rasplakao svet: Skuplja novac da svog heroja pošalje u penziju

Nakon što je biološka majka odbila kontakt, April je svu svoju ljubav usmerila ka Džou i njegovoj porodici, koji su je prihvatili kao rođenu kćerku i sestru.

Džo danas ima 62 godine, prošao je kroz dve operacije ugradnje veštačkog kuka i trpi teške bolove, ali i dalje neumorno radi kako bi obezbedio svoju porodicu. Zato je April pokrenula akciju prikupljanja novca kako bi mu omogućila da konačno ode u zasluženu penziju. Do sada je prikupljeno više od 18.000 funti!

– Džo je jedna od najdobrodušnijih i najnesebičnijih osoba koje sam ikada upoznala. Zaslužuje penziju ispunjenu mirom i udobnošću. Ova akcija je moj način da vratim bar delić čoveku koji mi je dao sve, a da me nije ni poznavao – poručuje April.

Ona dodaje da često razmišlja o tome šta bi se dogodilo da se Džo te noći nije vratio u govornicu:

– Da se nije vratio oko dva ujutru, to je mogao biti bilo ko ili niko. Imala sam hipotermiju, a te noći je u okolini bilo mnogo lisica. On mi je spasao život – zaključuje April.

Pogledajte BONUS VIDEO