Zbog čega se u Srbiji veruje da dečju garderobu ne treba ostaviti da se noću suši napolju

Kada prvi put dobijete dete gotovo da sve savete upijate bez nekog prevelikog pitanja “zašto”, već samo da detetu bude sve kako treba. Tako sam i ja celih godinu dana slepo slušala narodno verovanje, prala bebeće stvari i tempirala vreme da se osuše pre nego što padne mrak. Ako bi mi se i desilo da “zakasnim”, kao sumanuta sam trčala kući samo da sušilicu unesem u zatvorenu prostoriju.

Ovo verovanje su mi potvrdile i komšinice, dok mi je snajka pričala da ne treba da se opterećujem tim stvarima jer “ona to ne poštuje pa se nije ništa desilo”. Onda sam se zainatila da saznam da li zaista ima nečega u ovom verovanju koje sam slepo poštovala.

Tako sam imala priliku da pričam sa bakama koje su takođe poštovale to da se sve dečje stvari uveče unose u kuću. A kada sam saznala zbog čega se to radilo, doslovno sam se uhvatila za glavu od muke.

Šta je istina?

Ovo verovanje se ustalilo kroz godine kao savet za sve roditelje, a zapravo je trebalo da bude zaboravljeno onog trenutka kada su prestale da se koriste pamučne pelene za bebe. Naime, u prošlim vremenima su se bebe povijale u pamučne pelene koje su majke danonoćno prale i peglale. Upravo njih nije smela da dodirne noćna vlaga ili jutarnja rosa jer su išle direktno na bebinu osetljivu kožu pa su nekada deca znala da se ojedu od nje. Zbog toga se praktikovalo da se sve suši dok je “dana i sunca”.

A ja, bez pelena, godinu dana sam jurila i sklanjala garderobu pre nego što padne mrak.