Slaviša iz Paraćina pronašao jezivu poruku ispod dušeka: Prethodna stanarka ga upozorila da napusti kuću

Kada je pronašao staru i povoljnu kuću za stanovanje, Slaviša nije previše razmišljao o njenoj prošlosti. Objekat jeste bio star i pomalo zapušten, ali njemu je tada bilo najvažnije da ima krov nad glavom. Znao je samo da je pre njega tu živela žena koja se odselila. Nije postavljao dodatna pitanja. A onda ju je sreo.

Susret na ulici koji mu nije dao mira

Nekoliko dana nakon useljenja vraćao se iz grada kada mu je prišla prethodna stanarka. Nije želela da vodi dug razgovor.

Poručila mu je da, čim stigne kući, pogleda ispod dušeka. Slaviša je najpre pomislio da je reč o šali. Međutim, njen izraz lica nije odavao utisak osobe koja pokušava da ga nasmeje.

Insistirala je da uradi ono što mu je rekla i da pažljivo pročita sve što pronađe. Zatim je otišla.

Ispod dušeka zaista je nešto bilo

Njene reči satima su mu odzvanjale u glavi. Kada se vratio kući, pokušavao je da nastavi dan kao da se ništa nije dogodilo. Ipak, radoznalost je na kraju bila jača.

Ušao je u spavaću sobu, prišao krevetu i podigao dušek. Tada je ugledao presavijeni, požuteli papir.

Izgledao je kao da se već dugo nalazi na tom mestu. Čim je počeo da čita, nestala je svaka pomisao da je u pitanju bezazlena šala.

Poruka ga je upozoravala da ode

Pismo je, prema njegovoj ispovesti, ostavila žena koja je ranije živela u kući. U njemu je upozorila sledećeg stanara da ne ostaje u tom domu. Tvrdila je da je tokom boravka doživljavala neobjašnjive stvari zbog kojih je vremenom počela da veruje da sa kućom nešto nije u redu.

Nije opisivala duhove niti nudila dokaz za ono što tvrdi. Ipak, bila je uverena da treba da ode i da se više nikada ne vrati. Posebno ga je uznemirilo upozorenje da, ukoliko ipak odluči da ostane, ne spava u sobi u kojoj je pronašao poruku.

Tada se setio svega što je prethodnih noći ignorisao

Tek nakon čitanja pisma Slaviša je počeo da razmišlja o neobičnim situacijama koje je do tada pripisivao starosti kuće. Noću je umeo da čuje zvuke nalik koracima. Dešavalo mu se da se probudi usred noći bez jasnog razloga, a jednom mu se učinilo i da neko pomera stolicu u kuhinji.

Jednog jutra pronašao je ključeve na drugom mestu od onog na kojem je verovao da ih je ostavio. Sve je ranije objašnjavao sasvim racionalno – starim podovima, cevima, vetrom ili sopstvenom zaboravnošću. Posle pisma, iste stvari više nisu delovale toliko bezazleno.

Potražio je ženu koja je ostavila poruku

Slaviša je želeo odgovore, pa je pokušao ponovo da pronađe prethodnu stanarku. Kada je konačno uspeo da razgovara sa njom, potvrdila mu je da je upravo ona napisala poruku i namerno je sakrila ispod dušeka pre odlaska.

Međutim, nije želela detaljno da objasni šta joj se dogodilo. Poručila mu je samo da postoje stvari o kojima je bolje ne znati previše. Te večeri Slaviša nije spavao u spavaćoj sobi.

(Stil)