Nju je Tito voleo pre Jovanke, ostavio je trudnu pa je molio da mu se vrati

Rođena u Mariboru 1914. godine, Herta Has je bila učesnik Narodnooslobodilačkog rata i ponosni nosilac partizanske spomenice. Revolucionarnom radničkom pokretu pristupila je dok je bila student na Visokoj ekonomskoj školi u Zagrebu.

Sudbonosni susret sa budućim predsednikom države kakva je bila Jugoslavija dogodio se 1937. godine u Parizu, gde je kao hrabri kurir donela falsifikovane pasoše za španske borce. Ipak, prava ljubav planula je dve godine kasnije u Istanbulu, kada je ponovo donosila falsifikovani pasoš, ali ovog puta Josipu Brozu Titu lično.

Kasnije je prepričavala zanimljive anegdote iz tog perioda, otkrivajući da je on u Zagreb krišom nosio dokumente koje su urolali, stavili u prezervativ, a potom sakrili u tubu od paste za zube. Kada su se vratili u Zagreb, živeli su zajedno pod tajnim imenima Marija Šarić i Slavko Babić.

O tome kako je doživeo svoju izabranicu najbolje govore njegove sopstvene reči koje je ostavio u jednoj belešci.

“Ima 25-26 godina. Ove godine završava Ekonomski fakultet. Sitnoburžoaskog je porijekla. Njen otac bio je socijalista. Majka joj je službenica. Staž u našem pokretu – pet godina. Nije hapšena. Odan je i povjerljiv član partije, ali ima sitnoburžoaskih ostataka.”

Pokušaj samoubistva i bolan kraj ljubavi

Vrlo brzo nakon što je na svet donela njihovog sina Mišu, Nemci su je uhapsili sa namerom da preko nje dođu do vrhovnog komandanta. Kada su je razmenili sa grupom nemačkih zatvorenika, ona je svoje novorođenče ostavila u zabavištu i hrabro otišla u partizane da nađe svog muža.

Međutim, 1943. godine uhapsile su je ustaše, a ona je iz straha da pod torturom ne otkrije nekog od svojih partijskih drugova, odlučila da preseče vene i okonča svoj život. Više je verzija kako je izvučena iz zatvora, ali nekoliko meseci nakon teškog zatočeništva, stigla je u Jajce, gde je usledio potpuni šok kada je shvatila da njen partner već ima drugu ženu.

Herta se celog života užasavala javnosti, ali je ipak pristala da se pojavi kao sagovornica u čuvenoj seriji Lordana Zafranovića. Tom prilikom je nakon 14 sati razgovora novinarki Miri Šuvar, inače supruzi Stipe Šuvara, do detalja ispričala šta se tačno desilo u ustaškom zatvoru.

“Nije to tako lako, prerezati žile, tim više što to nije bio dovoljno oštar nož… Kad sam dovoljno krvi izgubila, pala sam u nesvijest. Prije toga sam još nešto poduzela. Rekla sam: ovaj nakit što ga imam od Tita, to neće nijedna ustašica iza mene nositi! To bi mi bilo gore nego sve drugo. I kao kod nekog ceremonijala, najprije sam bacila sat u WC školjku, pa povukla vodu, zatim mali platinasti prsten koji mi je Tito kupio u Moskvi i onda burmu, i opet povukla vodu… I onda kada su mi ruke bile čiste, rekla sam: sad me imajte. Što se Tita tiče, znala sam da će mu biti žao, mi smo se u najboljim odnosima i u najvećoj ljubavi rastali, prema tome znala sam da će mu biti žao, ali sam rekla, on je muškarac u najboljim godinama, njemu drugo neće preostati, naći će drugu ženu i zaboraviti.”

Život nakon razlaza i neostvarena Titova želja

Iako je on kasnije silno želeo da mu se ona vrati, Herta na to nikada nije pristala. Njihov sin Miša svog oca prvi put je video tek 1945. godine. Herta je iz ustaškog zarobljeništva spasena i razmenjena za grupu nemačkih naučnika zarobljenih u Bosni koji su tragali za uranom za Hitlerovu atomsku bombu.

Posle rata nastavila je da radi u Saveznom izvršnom veću, a njen novi brak doneo joj je dve ćerke sa kojima je kasnije oformila srećnu porodicu. Pored toga što je bila beskrajno hrabra, ostalo je zabeleženo da je aktivno radila u Ženskom pokretu u Mariboru i Komunističkoj partiji Jugoslavije od 1936. godine, kao i u punktu za odlazak dobrovoljaca u Španiju.

Svoj dug i ispunjen život provela je u Beogradu živeći sa ćerkama koje su postale uvažene profesorke na Beogradskom univerzitetu. Sve do samog kraja pažljivo je i svakodnevno pratila politička dešavanja i vesti iz celog sveta. Oni koji su je poznavali tvrde da je i u dubokoj starosti zadržala svoju izuzetnu lepotu.

Doživela je čak 95 godina i preminula u miru u srpskoj prestonici.