Letnji čempres za dvorište i terasu: Zelena biljka koja u jesen postaje vatrenocrvena

Kohija, poznata i kao letnji čempres, ukrasna je jednogodišnja biljka koja svojim izgledom podseća na mali, pravilno oblikovan čempres. Njen botanički naziv je Bassia scoparia, dok se u prodaji i starijoj literaturi može pronaći i kao Kochia scoparia. Pripada porodici štirovki, a najčešće se gaji zbog dekorativnog lišća i guste, razgranate forme. Njeni cvetovi su sitni i neugledni, a glavna atrakcija je upravo izgled zelene krošnje, koja tokom jeseni postaje intenzivno crvene boje. Može se gajiti u dvorištu, kao baštenska biljka, ali i u saksiji kao najlepši ukras terase.

Koja sorta kohije u jesen postaje crvena?

Ukoliko želite da letnji čempres u jesen dobije tamnocrvenu boju, prilikom kupovine semena ili sadnica obratite pažnju na naziv sorte. Nisu sve kohije iste, a razlike su posebno vidljive pred kraj sezone. Prema pisanju nemačkog vrtlarskog časopisa “Majn šener garten”, sorta Trichophylla poznata je po tome što tokom jeseni dobija intenzivnu, tamnocrvenu boju. Sa druge strane, sorte Childsii i Green Bunch zadržavaju zelenu nijansu.

Kohija može da poraste između 80 i 100 centimetara, pa je dovoljno visoka da postane centralni detalj u cvetnoj leji, ali i da posluži kao ukras uz ivice baštenskih staza. Možete da je sadite u nizu i koristite kao nisku jednogodišnju živu ogradu, dok je uzgoj u saksijama čini pogodnom i za terase i balkone.

Sunce je važno za intenzivnu boju lišća

Da bi se kohija pravilno razvijala, potrebno joj je dobro drenirano zemljište, kao i položaj na kom će imati dovoljno sunčeve svetlosti. Najbolje rezultate daje na sunčanom mestu, zaštićenom od jakog vetra. Količina svetlosti posebno je značajna ako želite da lišće u jesen poprimi izraženu crvenu boju. Japanski proizvođač semena “Tohoku sid” upozorava da biljke koje rastu na nedovoljno osunčanim mestima možda neće razviti željeni intenzitet boje.

Prilikom sadnje trebalo bi ostaviti oko 40 centimetara razmaka između biljaka. Tako svaka od njih dobija dovoljno prostora za grananje i formiranje karakterističnog, gustog oblika. Važno je i da se prilikom presađivanja pažljivo rukuje korenom kako bi se izbegla nepotrebna oštećenja.

Setva počinje u proleće, a sadnja na otvorenom tek nakon mraza

Iako kohija svoju najveću dekorativnu vrednost pokazuje u jesen, njen uzgoj počinje nekoliko meseci ranije. Za proizvodnju rasada seme se najčešće seje tokom marta ili aprila, kako bi biljke imale dovoljno vremena da se razviju pre nego što stignu hladniji dani. Pošto je osetljiva na mraz, kohiju ne bi trebalo prerano iznositi na otvoreno niti saditi u bašti dok postoji opasnost od niskih temperatura. Kad se uslovi za sadnju poklope sa njenim potrebama, biljka može da se razvija tokom leta i postepeno formira prepoznatljivu, zaobljenu siluetu.

Kohija u saksiji traži više pažnje prilikom zalivanja

Za uzgoj ove ukrasne biljke nije neophodno imati veliko dvorište. Kohija se može gajiti i u saksiji, gde predstavlja zanimljiv sezonski ukras terase ili balkona. Njena promena boje posebno dolazi do izražaja kad se postavi na mesto sa dovoljno svetlosti. Iako dobro podnosi sušu kad raste direktno u zemlji, to ne znači da joj voda nije potrebna. Razlika je naročito važna kod biljaka koje se uzgajaju u posudama, jer se supstrat u njima brže isušuje nego zemljište u vrtu.

Prema preporukama proizvođača semena “Tohoku sid”, kohija posađena u bašti može dobro da podnese sušne periode, dok kod one u saksijama treba voditi računa da se zemlja potpuno ne osuši. Vlažnost zemljišta važna je i tokom klijanja, kad semenu treba obezbediti odgovarajuće uslove za razvoj.

Kohija je zato zanimljiv izbor za sve koji žele da vrt ili terasu ukrase biljkom koja se menja zajedno sa godišnjim dobima. Njeno zeleno lišće tokom leta unosi svežinu i pravilnu strukturu u prostor, dok u jesen, uz dovoljno sunca i odabranu sortu, može da postane jedan od najupečatljivijih detalja u bašti.

Pogledajte BONUS VIDEO