Iskusni baštovani skupljaju opalo lišće i rešavaju veliki problem u dvorištu

Od običnog opalog lišća možete napraviti lisni humus, taman, rastresit materijal koji podseća na šumsku zemlju i može biti veoma koristan za zemljište. Za pravljenje lisnog humusa nisu vam potrebni ostaci hrane niti drugi organski otpad. Dovoljni su lišće, vlaga i vreme.

Proces je sporiji od klasičnog kompostiranja, a u razgradnji važnu ulogu imaju gljive i drugi mikroorganizmi. Dobro razgrađen lisni humus nije đubrivo u klasičnom smislu, ali može da popravi strukturu zemljišta, učini ga rastresitijim i pomogne mu da duže zadrži vlagu.

Kako da napravite lisni humus?

Jedan od najjednostavnijih načina jeste da u senovitom ili polusenovitom delu dvorišta napravite prostor od žičane mreže i u njega ubacujete opalo lišće. Ako nemate mnogo lišća, možete koristiti i veću vreću kojoj ćete napraviti otvore kako bi vazduh mogao da cirkuliše.

Lišće treba da ostane vlažno, pa ga povremeno proverite i nakvasite ako se potpuno osuši. Nema potrebe da ga neprestano prevrćete. Još jedan trik može znatno da ubrza proces, usitnite lišće kosilicom ili drobilicom pre nego što ga odložite. Manji komadi se brže razgrađuju.

Nije svako lišće isto

Lišće hrasta, bukve i graba pogodno je za ovaj postupak. Deblje lišće, poput onog sa javora, platana ili kestena, sporije se razgrađuje, pa ga je najbolje prethodno usitniti. Lišće koje pokazuje izražene znakove biljnih bolesti bolje je ne koristiti, jer kućni proces razgradnje ne mora da uništi sve uzročnike bolesti.

Posle otprilike godinu dana delimično razgrađeno lišće može da se koristi kao malč, dok je za potpuno razgrađen, rastresit materijal obično potrebno više vremena. Zato sledeći put kada budete grabuljama skupljali gomilu lišća, nemojte automatski posegnuti za džakom za otpad. Ono što danas izgleda kao jesenji nered vremenom može postati veoma koristan dodatak vašoj bašti.

Pogledajte BONUS video: