admin
Za nešto više od dve nedelje nam stiže leto, a meteorolozi već sad najavljuju da nas očekuju periodi izraženo toplog vremena i nekoliko toplotnih talasa. I dok jedni s nestrpljenjem planiraju odmor i uživanje na plaži, drugi se prisećaju prošle godine, kad je i odlazak do prodavnice delovao kao ozbiljan fizički napor. Osećaj umora, manjak energije, glavobolja, slabija koncentracija i konstantna potreba za odmorom među najčešćim su tegobama tokom najtoplijeg dela godine.
Iako mnogi misle da je reč samo o subjektivnom osećaju, stručnjaci objašnjavaju da visoka temperatura zaista predstavlja veliki izazov za organizam. Naime, telo tada ulaže dodatni napor da bi održalo unutrašnju ravnotežu i zaštitilo nas od pregrevanja, a upravo taj neprekidni rad jedan je od glavnih razloga zbog kojih se osećamo iscrpljeno.
Neprestani rad tela
Kad temperatura vazduha raste, telo automatski pokreće prirodne mehanizme hlađenja. Krvni sudovi se šire da bi više krvi stizalo do kože, dok znojenje postaje intenzivnije. Na taj način organizam oslobađa višak toplote i održava telesnu temperaturu u granicama normale. Međutim, ono što ne primećujemo jeste koliko taj proces zahteva energije.
Shutterstock/Barillo Images
Srce radi intenzivnije, cirkulacija se prilagođava novim uslovima, a organizam troši dodatne resurse da bi održao stabilnost. Zato se tokom leta često javlja osećaj malaksalosti čak i kada nismo fizički aktivni. Stručnjaci ovaj proces često porede s automobilom koji neprestano radi pod opterećenjem. Spolja možda ne deluje da se nešto posebno dešava, ali motor troši više energije nego inače. Slično se ponaša i ljudski organizam.
Mentalni zamor
Upravo iz tog razloga nije slučajno što mnogi tokom letnjih vrućina imaju utisak da sporije funkcionišu. Teže održavaju pažnju, brže zaboravljaju informacije i imaju osećaj da im za obavljanje svakodnevnih zadataka treba više vremena nego obično. Razlog je jednostavan – dok pokušava da reguliše temperaturu, organizam deo svojih kapaciteta usmerava upravo na taj zadatak. Posledica može biti pad koncentracije i osećaj mentalnog umora. Zato su tokom najtoplijih dana česte greške na poslu, slabija produktivnost i potreba za češćim pauzama.
Lošiji san
Jedan od najvećih problema tokom letnjih vrućina jeste činjenica da organizam često nema priliku da se regeneriše. Za kvalitetan san potrebno je da se telesna temperatura prirodno snizi. Kada je okruženje previše toplo, taj proces postaje otežan.
Shutterstock/Stock-Asso
Rezultat su češća buđenja, nemiran san i osećaj da ni nakon osam sati provedenih u krevetu nismo dovoljno odmorni. Već nekoliko takvih noći zaredom dovoljno je da se umor nagomila i počne da utiče na raspoloženje, koncentraciju i nivo energije tokom dana.
Skrivena opasnost
Tokom toplih dana organizam gubi više tečnosti nego što većina ljudi pretpostavlja. Pojačano znojenje predstavlja prirodan način rashlađivanja, ali sa znojem ne gubimo samo vodu već i važne minerale. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da osećaj žeđi ne prati uvek stvarne potrebe organizma. Kada postanemo svesni da smo žedni, telo je često već počelo da oseća posledice manjka tečnosti. Čak i blaga dehidracija može izazvati umor, glavobolju, vrtoglavicu, razdražljivost i slabiju koncentraciju. Zato stručnjaci savetuju da se voda pije redovno tokom celog dana, a ne tek kada se javi osećaj žeđi.
Pomoć organizmu
Tokom perioda visoke temperature telo uglavnom traži lakšu hranu, a nutricionisti smatraju da ga u tome treba poslušati. Voće i povrće bogato vodom ne samo da osvežava već doprinosi i hidrataciji organizma. Lubenica, dinja, krastavac, paradajz, breskve i drugo sezonsko voće mogu biti odličan izbor tokom najtoplijih dana. S druge strane, obilni i masni obroci dodatno opterećuju organizam jer njihovo varenje zahteva više energije i stvara dodatnu toplotu.
Stručnjaci preporučuju i da se svakodnevne aktivnosti, kad god je moguće, prilagode vremenskim uslovima. Duži boravak na otvorenom i fizički napor lakše se podnose u jutarnjim i večernjim satima, dok lagana odeća od prirodnih materijala omogućava telu da efikasnije reguliše temperaturu. Posebnu pažnju tokom ovog perioda treba posvetiti starijim osobama, maloj deci, trudnicama i hroničnim bolesnicima jer njihov organizam teže održava toplotnu ravnotežu i osetljiviji je na gubitak tečnosti.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /