admin
Toplotni udar ne iscrpljuje samo naše telo, već direktno menja hemiju mozga, narušava san i podstiče agresivno ponašanje. Brojne naučne studije potvrđuju da upravo ekstremne temperature drastično povećavaju broj porodičnih svađa, nasilnih incidenata i psihičkih kriza.
Znojni dlanovi, ubrzan puls i opšta fizička iscrpljenost tek su najočigledniji simptomi s kojima se borimo na plus 35 stepeni. No tokom velikih vrućina dešava se i nešto mnogo opasnije: naša tolerancija potpuno nestaje, a broj sukoba raste. Ugledni svetski stručnjaci potvrdili su da letnja nervoza nije mit, već ozbiljan psihološki fenomen koji, u kontekstu klimatskih promena, zahteva ozbiljan i sistematski pristup.
Hipoteza vrućine i hemija mozga
Američki psiholog Kreg A. Anderson godinama je proučavao takozvanu “hipotezu vrućine”, opsežno testirajući opšti model afektivne agresije. Njegova istraživanja nedvosmisleno pokazuju da neprijatno visoke temperature direktno povećavaju neprijateljska osećanja i agresivne misli.
Shutterstock/AlexandrMusuc
– Visoke temperature drastično utiču na neprijateljski afekt, spoznaju i percepciju uzbuđenja – istakao je Anderson u svojim zaključcima zasnovanim na korelaciji nasilnih zločina i klime.
PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA PREPOZNATE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI? Psiholozi objašnjavaju šta je pravilo 3-3-3 i kako ono može da vam pomogne
Fiziološki stres izazvan toplotom direktno utiče na nivo serotonina, ključnog neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, ali i telesnu temperaturu. Kada sistem zadužen za hlađenje organizma radi prekovremeno, dolazi do hemijske neravnoteže koja nas čini razdražljivima, dok čak i blaga dehidracija dodatno smanjuje našu sposobnost koncentracije, strpljenja i logičkog razmišljanja.
Telo u zabludi i opasnost tropskih noći
Problem leži i u tome što ljudski mozak fiziološko uzbuđenje izazvano vrućinom, poput pojačanog znojenja, otežanog disanja i ubrzanog rada srca, vrlo često pogrešno tumači kao znak stvarne, neposredne pretnje. Zbog takve automatske reakcije nervnog sistema, potpuno neutralne društvene situacije mnogo brže doživljavamo kao direktnu provokaciju i instinktivno prelazimo u odbrambeni mod.
Shutterstock/Barillo Images
Situaciju još drastično pogoršava nedostatak kvalitetnog odmora. Takozvane tropske noći, u kojima se temperatura vazduha ne spušta ispod 20 stepeni, potpuno narušavaju normalnu arhitekturu sna. Hronična neispavanost stoga direktno ruši kognitivne i emocionalne odbrambene mehanizme, ostavljajući nas bez “kočnica” koje su nam prijeko potrebne za rešavanje uobičajenog svakodnevnog stresa.
Alarmantni podaci sa hitnih prijema
Da situacija postaje sve alarmantnija na globalnom nivou, potvrđuju i sveži medicinski podaci. Ugledni naučni časopisi “The Lancet Psychiatry” i “The Lancet Planetary Health” objavili su opsežne analize o uticaju ekstremnih vremenskih prilika na mentalno zdravlje. Istraživanja su pokazala stalan, zabrinjavajući porast bolničkih prijema i poseta hitnoj pomoći zbog raznih psihičkih kriza upravo tokom toplotnih talasa.
PROČITAJTE JOŠ: AGRESIJA KOD DECE: Već u najranijem detinjstvu mališani ovakvim ponašanjem šalju roditeljima signal da treba da reaguju
Svaki dodatni stepen zagrevanja mogao bi doneti otprilike jedan dodatni dan ispunjen simptomima anksioznosti ili depresije po osobi godišnje, ističe se u studiji. Posebno su ugrožene osobe sa već postojećim psihičkim dijagnozama jer brojni lekovi, poput pojedinih antidepresiva i antipsihotika, ometaju prirodnu sposobnost tela da reguliše toplotu, čime se rizik od toplotnog udara i pogoršanja simptoma višestruko povećava.
Naučnici i psihijatri upozoravaju da će troškovi lečenja ovakvih stanja predstavljati ogroman i sve veći teret za zdravstvene sisteme u narednim decenijama, piše tportal.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /