Budite se usred noći, a ne možete da se pomerite

Zamislite da se probudite usred noći, svesni ste svega što se događa oko vas, ali ne možete da pomerite ni ruku ni nogu. Pokušavate da progovorite ili pozovete nekoga u pomoć, ali glas ne izlazi. Kao da to nije dovoljno zastrašujuće, imate utisak da se još neko nalazi u sobi, iako ste potpuno sami. Upravo ovakvo iskustvo doživljavaju milioni ljudi širom sveta.

Iako mnogi veruju da je reč o neobičnom snu ili noćnoj mori, objašnjenje je sasvim drugačije. U pitanju je paraliza sna, stanje koje nastaje na prelazu između spavanja i budnosti. Prema proceni istraživača dr Balanda Džalala, približno svaka peta osoba tokom života doživi barem jednu ovakvu epizodu.

Zašto ljudi imaju osećaj da ih neko posmatra

Jedan od najneprijatnijih delova paralize sna jeste osećaj da u prostoriji postoji nečije prisustvo. Pojedini ljudi opisuju tamne figure koje stoje pored kreveta, dok drugi imaju utisak da im nešto pritiska grudi ili otežava disanje.

Shutterstock/Andrey_Popov

Nauka objašnjava paralizu sna

Neki čak navode da su imali osećaj kako lebde iznad sopstvenog tela. Iako ovakvi doživljaji mogu da deluju veoma stvarno, stručnjaci ih povezuju sa načinom na koji mozak funkcioniše tokom prelaska iz sna u budno stanje. Dr Džalal objašnjava da mozak u takvim trenucima pokušava da protumači neobične telesne osećaje, što može da dovede do zastrašujućih privida i utiska da se u blizini nalazi nešto nepoznato.

Šta se zapravo događa u mozgu

Tokom REM faze sna, u kojoj se javljaju najživopisniji snovi, mišići tela prirodno su privremeno opušteni i gotovo nepokretni. Ovaj mehanizam sprečava nas da fizički izvodimo pokrete koje sanjamo.

Međutim, ponekad se dogodi da osoba postane svesna okoline pre nego što ta privremena nepokretnost prestane. Tada nastaje paraliza sna. Iako osoba ima osećaj da je potpuno budna, telo još nekoliko trenutaka ne reaguje na njene pokušaje da se pomeri. Epizoda obično traje nekoliko sekundi ili minuta, ali zbog intenzivnog straha može da deluje mnogo duže.

Stres i nedostatak sna mogu da povećaju rizik

Tačan uzrok paralize sna nije u potpunosti razjašnjen, ali postoje određene okolnosti koje se povezuju sa njenom češćom pojavom. Među njima su nedostatak sna, neredovan ritam spavanja, rad u noćnim smenama i česta putovanja koja remete uobičajeni raspored odmora.

Istraživanja ukazuju i na povezanost sa povišenim nivoom stresa, anksioznošću i posttraumatskim stresnim poremećajem. Određenu ulogu mogla bi da ima i nasledna sklonost.

Kako da smanjite mogućnost da se ponovi

Dobre navike spavanja mogu da pomognu u smanjenju učestalosti ovih neprijatnih epizoda. Pre svega, preporučuje se redovan odlazak na spavanje i dovoljno noćnog odmora, što za većinu odraslih znači između sedam i devet sati.

Korisno je i da izbegavate velike obroke i alkohol neposredno pre spavanja, kao i da tokom dana budete fizički aktivni. Zanimljivo je da i položaj tela može da ima određenu ulogu. Paraliza sna češće se povezuje sa spavanjem na leđima, pa bi osobama koje imaju ponavljane epizode moglo da koristi spavanje na boku.

Iako je osećaj veoma neprijatan, sama paraliza sna uglavnom nije opasna i prolazi spontano. Međutim, ako se epizode često ponavljaju, remete san ili su praćene izraženom dnevnom pospanošću, preporučljivo je da se obratite lekaru.

Najvažnije je da znate da zastrašujući osećaj nepokretnosti i nečijeg prisustva nije dokaz da se u sobi zaista nešto nalazi. Reč je o poznatoj pojavi povezanoj sa funkcionisanjem mozga tokom spavanja, piše Večernji.