Krize svesti: Prof. dr Branislav Milovanović otkriva uzroke i simptome

Neurokardiologija je medicina budućnosti koja povezuje različite grane medicine i pomaže u otkrivanju uzroka zdravstvenih tegoba koje često godinama ostaju bez odgovora. O ovoj, relativno novoj oblasti medicine, njenom značaju u dijagnostici i lečenju pacijenata za Srećne je govorio prof. dr Branislav Milovanović, internista i kardiolog, šef neurokardiološke laboratorije na Institutu Dedinje. Kako ističe, iza simptoma koji se često pripisuju stresu, anksioznosti ili hormonskim promenama mogu da se kriju ozbiljni zdravstveni problemi, zbog čega je važno pronaći njihov pravi uzrok, umesto da se pacijentima govori da im “nije ništa”.

– Neurokardiologija se bavi takozvanim sivim zonama koje treba da reše probleme između raznih grana medicine. Ja u šali kažem da je moj medicinski prilaz kao kod Šerloka Holmsa, ali zaista jeste tako. Kod nas dolaze pacijenti koji obilaze lekare po četiri-pet godina i uglavnom su odbačeni. Iako su veoma teški bolesnici, obično im se kaže da im “nije ništa”. Pošto takvi pacijenti imaju i psihičke probleme, depresiju i anksioznost, oni često završe kod psihijatra gde se tretiraju kao psihijatrijski slučajevi, a imaju organsku osnovu. Sa našom dijagnostikom mi nalazimo dijagnozu. Onda idemo na uzrok, a uzrok su najčešće infekcije. Često ponavljam kolegama da bolest postoji, da je šifrirana, samo treba da se edukuju. Nije dozvoljeno pacijentu koji je teško bolestan reći da mu nije ništa i poslati ga psihijatru – objašnjava profesor.

Republika

Prof. dr Branislav Milovanović internista i kardiolog

Prof. dr Milovanović ističe četri znaka koja ne treba zanemariti, a koji ukazuju na krize svesti.

– Pacijenti koji nisu ni kardiloški, ni neuroški, su neurokardiološki. Mi testiramo uzrok njihove bolesti i lečimo krizu svesti prema uzroku. Od simptomatike može da se javi lupanje srca iz čistog mira, zatim vrtoglavica – naročito prilikom ustajanja i onda lupanje srca. Sledeći poremećaj je ukoliko ustanete naglo i samo vam se zavrti u glavi, dođe do pada pritiska. Treći poremećaj su presinkope – kada vi izgubite svest, a ostanete svesni i četvrti kada totalno izgubite svest i padnete. Nekada imate znake upozoravanja, a nekada nemate, pa pacijenti “padnu kao sveća” – napominje naš sagovornik.

Prof. dr Milovanović objašnjava da uzrok uvek mora da postoji, naročito kada su mlade osobe u pitanju.

– Najčešće je infekcija kao glavni uzrok kriza svesti. Kod devojčica, recimo od 15-16 godina, kada se javi kriza svesti, uglavnom se pomisli na pubertet, ali kriza svesti nije vezana za pubertet, niti za hormone, vezana je za nešto što se dešava u organizmu, većinom za infekciju. Ukoliko se ne reaguje, sledeći stepen poremećaja može da bude Hašimoto, insulinska rezistencija i policistični jajnici i onda kreće proces hroničnih bolesti. Zato treba na vreme reagovati, to je ono što je ključno – zaključuje prof. dr Branislav Milovanović.

U razgovoru smo se dotakli i pitanja koja najviše zanimaju pacijente koji se godinama suočavaju sa tegobama, a ne uspevaju da dobiju objašnjenje za njih. Koje bakterije i virusi mogu da izazovu ovakve probleme, koje laboratorijske analize treba uraditi i kakva dijagnostika je neophodna? Šta kada su sve analize dobre i kada kardiolog i neurolog ne pronađu nikakve promene, čak ni nakon brojnih pregleda i magnetne rezonance? Prof. dr Milovanović objašnjava i zbog čega je važno obratiti pažnju na postkovid sindrom, sindrom hroničnog umora, hroničnu lajmsku bolest, ali i sindrome povezane sa intracelularnim infekcijama.

VELIKI MEDICINSKI PROJEKAT U SRBIJI: Stručnjaci iz 12 zemalja okupljaju se na Institutu Dedinje

– Naš tim svetskih i evropskih stručnjaka 13. novembra ove godine, četvrti put zaredom, organizuje na Institutu Dedinje veliku evropsku edukaciju o postinfektivnim sindromima i sindromu hroničnog umora, u okviru projekta koji okuplja 21 centar iz 12 zemalja. Ovo predstavlja istorijski trenutak i značajan pomak u medicini, posebno kada je reč o povezivanju istočne i zapadne medicine. Edukacija je namenjena doktorima, profesorima, lekarima opšte prakse i stručnjacima različitih specijalnosti, ali i pacijentima, koji će imati posebnu sesiju. Naš cilj je da edukujemo i lekare i pacijente. To je koncept koji do sada niko nije ostvario, zbog čega smo dobili veliko priznanje – istakao je prof. dr Branislav Milovanović.