Niste bili prioritet roditeljima u detinjstvu? 7 navika koje to otkrivaju u odraslom dobu

Međutim, osobe koje tokom odrastanja nisu imale taj dragoceni osećaj važnosti često u odraslom dobu razviju specifične obrasce ponašanja koji ih nesvesno ograničavaju. Psiholozi izdvajaju sedam jasnih navika koje su direktna posledica ovakvog odrastanja dece:

Preterana analiza svakog detalja u odnosu

Osobe koje od roditelja nisu dobijale dovoljno topline i bliskosti često se osećaju nesigurno u svojim vezama, čak i kada ne razumeju odakle taj nemir dolazi. Budući da su kao deca morali da se bore za emocionalnu podršku, u odraslim odnosima nastavljaju da detaljno analiziraju svaki partnerov gest i menjaju svoje ponašanje kako bi mu ugodili. Njihove sumnje i zaključci najčešće su samo rezultat sopstvene anksioznosti, a ne stvarnih dokaza u vezi.

Hronična potreba da udovoljavaju drugima

Kada se dete u sopstvenom domu mora boriti za pažnju, ono usvaja pogrešno uverenje da pažnju i ljubav ne zaslužuje osim ako ne ostavi savršen utisak i ne pobrine se da svi oko njega budu zadovoljni. Ova navika je posebno izražena kod žena, koje društvo odmalena uči popustljivosti, pa im udovoljavanje drugima deluje kao jedini siguran put do potvrde i prihvatanja.

Skrivanje sopstvenih problema i potiskivanje emocija

Emocionalno zanemarivanje u detinjstvu uči ljude da svoje osećaje i brige zadržavaju isključivo za sebe. Plaše se da će otvaranjem postati napor ili teret svojoj okolini. Istraživanja pokazuju da je ovaj strah od “biti na teretu” izuzetno povezan sa simptomima anksioznosti, jer su ove osobe odmalena navikle da su njihove potrebe uvek u drugom planu.

Pročitaj i: Roditelji su ranije ove stvari SMATRALI NORMALNIM, a danas bi se duboko zamislili: Danas bi na ovakvo vaspitanje dobili LAVINU KRITIKA

Povlačenje u tišinu i izolaciju pred preprekama

Dok deca brižnih roditelja prirodno uče da traže pomoć, deca koja nisu bila prioritet naučila su da se sama teše i nose sa problemima u tišini.

Ako je roditeljska pažnja zavisila od njihove “savršenosti”, u odraslom dobu će se izolovati čim nastanu problemi kako bi sakrili svoje greške i održali privid da je sve u redu.

Merenje sopstvene vrednosti kroz uspeh, novac i veze

Zbog razvijanja anksioznih oblika privrženosti, mnogi odrasli svoju ličnu vrednost definišu kroz relacije s drugima ili kroz spoljašnje faktore kao što su karijera, novac i uspeh. To je nesvesni pokušaj da dokažu da su vredni pažnje koja im je nedostajala u detinjstvu, ali ih često ostavlja zarobljenim u krugu iscrpljenosti i razočaranja.

Menjanje stavova i ličnosti samo da bi se uklopili

Ljudi koji se u detinjstvu nisu osećali kao prioritet spremni su da dramatično prilagode svoje ponašanje u zavisnosti od društva u kom se nalaze. Radije će promeniti stavove ili potisnuti sopstveno mišljenje nego ući u konflikt ili se isticati, jer im je tuđa pažnja i prihvaćenost na prvom mestu.

Stalna potraga za pohvalama i komplimentima

Osobe sa iskustvom emocionalne neprimećenosti u detinjstvu u odraslom životu neprestano traže potvrdu svoje vrednosti od okoline. To se često manifestuje kroz iznuđivanje komplimenata u razgovoru ili građenje iskrivljene slike o sebi u novom društvu samo da bi se po svaku cenu svideli drugima.