Prezaštićujete decu? Ove navike mogu ih pratiti i u odraslom dobu

Kada roditelji preuzimaju kontrolu i obavljaju gotovo sve umesto dece, ona ne dobijaju dovoljno prilika da nauče da se snalaze sama. Posledice se mogu odraziti na njihovo samopouzdanje, upornost i sposobnost da se nose sa svakodnevnim izazovima čak i kada odrastu.

Kada roditelji rade sve umesto njih

Prezaštitnički roditelji često imaju najbolje namere, ali preterana briga može da ima suprotan efekat od željenog. Kada dete neprestano neko nadgleda, usmerava i rešava njegove probleme, ono nema dovoljno prostora da razvije poverenje u sopstvene sposobnosti.

Stručnjaci upozoravaju da je važno pronaći ravnotežu između preterane kontrole i potpunog prepuštanja deteta samom sebi. Samostalnost se uči postepeno, kroz svakodnevne situacije, a ne pojavljuje se automatski kada dete napuni 18 godina.

Shutterstock/Budimir Jevtic

Dete samostalnost razvija odmalena – nemojte umesto njega raditi baš sve

Ako roditelj insistira da čak i najjednostavnije zadatke obavlja umesto deteta, može nenamerno da mu pošalje poruku da ono nije sposobno da ih samo reši. S druge strane, kada mu dozvoli da pokuša, pogreši i ponovo se potrudi, dete dobija priliku da izgradi sigurnost u sebe.

Važnu ulogu u razvoju imaju i igra i druženje sa vršnjacima. Kroz igru deca uče da upravljaju emocijama, rešavaju nesuglasice i sarađuju sa drugima, zbog čega roditelji ne bi trebalo da kontrolišu svaki njihov korak, već da im ostave dovoljno prostora za samostalno istraživanje.

Preterana pomoć može da utiče i na to kako dete reaguje kada se suoči sa teškoćama. Ako odrasli redovno uskaču da uklone svaku prepreku, dete ne dobija priliku da razvije strpljenje, upornost i veštinu pronalaženja rešenja.

Navike koje mogu da ih prate i u odraslom dobu

Odrasli koji su navikli da roditelji sve rešavaju umesto njih mogu da sumnjaju u sopstvene sposobnosti i teško donose odluke. Čak i kada je reč o jednostavnim zadacima, mogu da traže potvrdu drugih jer nisu imali dovoljno prilika da samostalno steknu iskustvo.

Prezaštićena deca kasnije se teže nose sa neuspehom i mogu da postanu frustrirana

Još jedna moguća posledica jeste lako odustajanje pred preprekama. Ako su roditelji uvek uklanjali teškoće sa njihovog puta, ovakva deca možda nisu naučila kako da se nose sa frustracijom i neuspehom, pa u odraslom dobu mogu odustati čim nešto postane zahtevno ili neprijatno.

Upornost se razvija kroz iskustvo, a ne samo kroz želju da se nešto postigne. Kada odrasli stalno rešavaju probleme umesto dece, ona propuštaju priliku da nauče kako da istraju uprkos izazovima i pronađu rešenje čak i kada prvi pokušaj ne uspe.

Prezaštićena deca mogu da imaju i poteškoće sa preuzimanjem odgovornosti. Planiranje obaveza, rešavanje praktičnih problema i briga o sopstvenim potrebama mogu im predstavljati veći izazov jer su navikla da neko drugi preuzme inicijativu.

Zbog toga mogu kasnije da razviju samostalnost i teže prepoznaju sopstvene sposobnosti i želje. Kada roditelji predugo donose odluke umesto njih, deca imaju manje prilika da otkriju šta žele i nauče da se oslone na sebe.

Zato je važno da roditelji pruže podršku, ali i da deci dozvole da preuzimaju odgovornost primerenu uzrastu. Cilj nije da ih zaštite od svake teškoće, već da ih postepeno osposobe da se sa njom suoče, piše Klix.