Običaj ostavljanja novca na sanduku na sahranama u Srbiji: Evo ko uzima pare na kraju

Ubrzo su se javili drugi korisnici, deleći svoja iskustva i tumačenja. Sudeći po komentarima, običaj ostavljanja novca na sanduku nije svuda isti, a razlikuju se i objašnjenja njegove svrhe u različitim krajevima Srbije.

“Kad je završio opelo u crkvi, sveštenik se prvi oprostio od pokojnika i na ikonu na sanduku stavio 200 dinara. I onda su svi prisutni, ljubeći krst, takođe stavljali novac, veće svote, verujući da je to za porodicu. A nije bilo”, navodi se na X-u.

Objava je pokrenula lavinu komentara građana koji su opisivali običaje na sahranama u svojim krajevima.

“Na bakinoj sahrani u manjem gradu ostavljali su novac na kovčeg. Sveštenik nam je rekao da uzmemo ako nam je sahrana bila veliki ekonomski teret, ali da bar deo damo u crkvu ili manastir kao prilog za pominjanje na 40 liturgija. Tako smo i uradili”, piše u prvom komentaru, dok u drugom stoji:

“Dozvolićete da je to meni, u najmanju ruku, čudno, jer u delu Šumadije gde ja živim sav novac koji se stavlja na sanduk uzima pokojnikova porodica, jer je njoj i namenjen, nezavisno od njenog ekonomskog statusa i bez bilo kakvih sugestija sveštenika.”

Ipak, sudeći po komentarima, u pojedinim krajevima novac uzimaju i sveštenik i porodica.

“Kod nas je običaj da, dok pop ne dođe, sve pare koje se ostave pored pokojnika idu porodici. A kad pop počne opelo, pa do ukopa, sve što narod ostavi uzima pop”, objašnjava jedna korisnica ove društvene mreže.

Međutim, mnogima nije bilo jasno zbog čega se novac uopšte ostavlja pored pokojnika.

“A zašto se uopšte ostavljaju pare pored pokojnika? Mislim, taj deo ne razumem… Okej je kao pomoć porodici, ali što pored pokojnika?”, upitala je jedna žena.

Da li ste se i vi susreli sa nekim od ovih običaja? Kako se oni praktikuju u vašem kraju?

Pišite nam u komentarima.