Kako se pravilno posti na Krstovdan: Veroučitelj otkriva ono što sve vernike zanima

Veroučitelj Aleksandar Đurđević iz Stare Pazove, poznat po tome što na jednostavan i blizak način vernicima približava crkvena pravila, razrešava sve najčešće zablude i objašnjava suštinu ovog svetog dana – Krstovdana.

Dva Krstovdana u godini

Mnoge vernike zbunjuje činjenica da se u pravoslavnom kalendaru dva praznika nazivaju Krstovdan – jedan u januaru, a drugi u septembru.

– Imamo dva Krstovdana u toku godine, ali oni nisu vezani za isti događaj. Krstovdan 18. januara proslavlja se uoči Bogojavljenja i direktno je povezan sa krštenjem Isusa Hrista na reci Jordan od strane Svetog Jovana. Sutradan slavimo Bogojavljenje, a dan kasnije Sabor Svetog Jovana. Taj januarski Krstovdan je uvek postan dan, bez obzira na to u koji dan u nedelji padne, i predstavlja prvi posan dan nakon Božićnog posta – objasnio je veroučitelj.

Sa druge strane, jesenji Krstovdan koji se obeležava 27. septembra nosi potpuno drugačiju istorijsku i duhovnu simboliku.

– Jesenjim Krstovdanom sećamo se dva velika istorijska događaja – pronalaženja Časnoga Krsta u Jerusalimu u četvrtom veku i njegovog povratka iz Persije u sedmom veku. Prvi događaj vezan je za Svetu caricu Jelenu, koja je obilazila Svetu zemlju sa željom da pronađe krst na kojem je Hristos bio razapet – podsetio je Đurđević.

Čudo na Golgoti

Potraga za Časnim Krstom u Jerusalimu bila je praćena čudom koje je zauvek ušlo u istoriju hrišćanstva.

– Carica Jelena je uz pomoć Jevrejina po imenu Juda saznala da se Krst nalazi na Golgoti, ispod paganskog hrama posvećenog Veneri. Hram je srušen i duboko u zemlji pronađena su tri krsta. Međutim, nisu znali koji je tačno Hristov krst. U tom trenutku prolazila je sahrana, a jerusalimski patrijarh Makarije naredio je da krstove stavljaju na pokojnika. Kada su postavili treći krst, pokojnik je vaskrsao, a jedna bolesna žena je ozdravila čim ga je dodirnula. Tako se otkrilo koji je Časni Krst – ispričao je teolog.

Drugi važan događaj koji se proslavlja istog dana dogodio se vekovima kasnije, kada je svetinja vraćena u Jerusalim.

– U sedmom veku, za vreme cara Iraklija, Časni Krst je vraćen iz Persije, gde je boravio 14 godina nakon što su Persijanci okupirali Jerusalim. O svim ovim činjenicama i istoriji praznika vernici detaljnije mogu pročitati u Ohridskom prologu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića – preporučio je sagovornik.

Kako pravilno postiti

U narodu postoji poznata izreka da se “ko se krstom krsti, na Krstovdan posti”, ali način posta zavisi od dana u nedelji u koji praznik padne.

– Ukoliko Krstovdan padne za vikend, post je ublažen i dozvoljena je hrana spremljena na ulju. Ali ako padne radnim danom, odnosno u sredu ili petak, tada je propisano suhojedenje, to jest post na vodi i suva hrana – naglasio je pazovački veroučitelj.

Ipak, Đurđević upozorava da stroga pravila ne treba primenjivati bez konsultacije sa duhovnikom, jer vernici nisu na istom duhovnom i fizičkom stupnju.

– Treba imati na umu da su ti rigorozni tipici pisani pretežno za monahe i monaške zajednice. Kako mi nismo monasi, nismo svi na istom duhovnom nivou i ne možemo svi postiti jednako. Posebno početnici moraju biti obazrivi, jer preveliki teret može dovesti do prezasićenja i toga da čovek potpuno odustane od posta. Zato je ključno da se svako posavetuje sa svojim sveštenikom ili duhovnikom o načinu posta – posavetovao je Đurđević.

Simboli pre krsta

Zanimljivo je da pre nego što je krst postao univerzalni znak hrišćanstva, rani hrišćani su koristili sasvim druge tajne simbole za međusobno prepoznavanje.

– Pre Hristovog stradanja, krst je bio simbol stradanja i smrti. Hristos je svojom smrću umrtvio smrt i učinio krst simbolom pobede života nad smrću. Međutim, u ranim vekovima hrišćani su koristili simbol ribe, jer grčka reč IHTIS predstavlja akrostih za “Isus Hristos, Božji Sin, Spasitelj”. Koristili su i sidro kao simbol sigurnosti u Hristu, slova Alfa i Omega kao početak i kraj, i goluba kao simbol Svetoga Duha – pojasnio je stručnjak.

Vera naspram sujeverja

U narodu postoje brojna verovanja vezana za Krstovdan – od gatanja vremenske prognoze po grmljavini i lastama, pa do straha od obavljanja kućnih poslova na praznik.

– Nekada su ljudi pratili prirodu da bi znali kako da se pripreme za zimu ili sušu, ali u modernom dobu nema razloga da trošimo energiju na narodna gatanja i proročanstva o vremenu. Iako sam u crkvi 31 godinu, za mnoga od tih narodnih pitanja prvi put čujem. Umesto opterećivanja sujeverjem, vernici treba da se okrenu suštini – poručio je veroučitelj.

Đurđević na kraju naglašava šta je zapravo jedino važno za svakog vernika na praznični dan.

– Najvažnije je da u nedelju i praznikom budemo na Svetoj Liturgiji, da se sjedinjujemo sa Gospodom kroz pričešće, ispovedamo i vodimo svetotajinski život. A kada se vratimo sa liturgije, nema nikakvog greha da uključimo veš-mašinu, operemo sudove ili obrišemo prašinu. Liturgija je na prvom mestu, a sve ostalo su nevažne brige koje samo opterećuju ljudsku dušu – zaključio je Đurđević.