Slaven Došlo napravio zaokret u karijeri: “Dali su mi da igram gada”

Slaven Došlo već godinama osvaja publiku svojim glumačkim talentom, ali i energijom kojom pristupa svakom projektu. Ovih dana ponovo je u centru pažnje zbog mjuzikla „Sa druge strane jastuka“, koji se skoro šest godina igra u Pozorištu na Terazijama.

Predstava će u okviru 33. BELEF-a, 12. septembra, biti izvedena u Sava Centru, a za glumca će to biti posebno iskustvo, budući da će se scena pretvoriti u svojevrsni veliki koncert.

– Meni je ovo verovatno najbliže što ću doći nekoj rok karijeri, da držim neki koncert. Tako ovo doživljavam. Uopšte ne znam kako će izgledati kada uđu svi ti ljudi, jer je to stvarno drugačije nego u Pozorištu na Terazijama, ali verujem da ćemo napraviti dobru žurku – započinje priču za “Blic” Slaven Došlo.

Posebnu draž ovom izvođenju daje činjenica da će se uz glumačku ekipu pojaviti i Momčilo Bajagić Bajaga, koji je bio i na premijeri predstave. Za Slavena je izvođenje pesama na kojima je odrastao nešto što celoj predstavi daje dodatnu emociju.

– Ovo je stvarno specijalno izvođenje i mislim da su svi to tako shvatili, i organizacija Pozorišta na Terazijama i mi glumci. Mnogo volimo ovu predstavu. Svaki put je sala dupke puna, ljudi se vraćaju više puta, dovode druge ljude i stvarno je postala neko mesto okupljanja, neka žurka – objašnjava glumac.

Zanimljivo je da je upravo ta atmosfera svojevremeno nastala gotovo spontano. Predstava se radila tokom korone, kada je broj gledalaca bio ograničen.

– Počelo je kao žurka. Radili smo ovo za vreme korone i tada je bio redukovan broj publike, ljudi nisu mogli da se kreću, a na predstavi su se dešavali momenti kao da držimo koncert. Valjda zato što je to bio jedini neki “izduvni ventil”. Ali to se tako i nastavilo. I sada se najveća žurka do sada dešava 12. septembra. A na toj žurci, naravno, kako drugačije nego da dolazi Bajaga. Nakon što je prisustvovao premijeri, sada će doći i u Sava centar. Mislim, on za manju salu nije – kroz smeh konstatuje Došlo.

Na opasku da izgleda ni on više nije za male sale, glumac se našalio da sada razmišlja samo o velikim prostorima.

– Ne, ne, ja sad samo nastupam u Sava centru. Sad ću da napravim album i krećemo – kaže Slaven.

Iako se premijere uglavnom pamte po uzbuđenju, tremi i stresu, Došlo se sa posebnom pažnjom seća Bajagine reakcije nakon prve izvedbe. Kako kaže, zbog samog uzbuđenja nije zapamtio svaku reč, ali jeste utisak koji mu je muzičar ostavio.

– Premijere su uvek strašno traumatične, a moje sećanje kada su u pitanju traumatični događaji je nejasno. Ali sećam se nekog utiska, a to je da je bio pun podrške. Nije bio jedan od onih ljudi, velikana, od kojih osećaš neki pritisak, pa ti onda oni još dodatno doliju ulje na vatru. Bio je jako opušten i bio je jedno uzemljenje u celom tom ludilu – prisetio se glumac.

Ne postoji osoba koja ne zna bar jednu Bajaginu pesmu

Bajagine pesme, naravno, zauzimaju posebno mesto i u samoj predstavi. Došlo kaže da je teško pronaći nekoga ko odrastao na ovim prostorima, a da ne zna makar jednu njegovu pesmu.

– Ne postoji verovatno nijedna osoba u Srbiji koja ne zna bar neku Bajaginu pesmu, a najverovatnije ni u bivšoj Jugoslaviji. Ima par stvari koje se dešavaju tokom predstave, kao što je “Mesec je mlad, a noć je vrela, padaju zvezde padalice…”. Mnogo volimo tu scenu, jer je to neki trenutak bliskosti u našoj predstavi. A ima i “XX vek” i još nekih malo bržih stvari koje su dobre da se publika razmrda – kaže Slaven.

Ipak, iako je odrastao uz muziku koja je svojevremeno stizala sa ploča i kaseta, Došlo sebe ubraja u generaciju koja je već zakoračila u digitalno doba. Na pitanje da li je kao klinac kupovao Bajagine ploče, odgovara:

– Nisam, ja sam ova post-ploča generacija.

Kasete su mu, ipak, poznate, a kasnije su na red došli CD-ovi. Međutim, kada je reč o čuvanju uspomena i predmeta koji ga podsećaju na prošla vremena, Slaven nije naročito sentimentalan.

– Nemam generalno neki odnos prema tome. Ja sam jedna od onih osoba koja nakon nekog vremena sve pobaca – priznaje on.

Na konstataciju da nije rob uspomena, kroz osmeh objašnjava svoj odnos prema stvarima.

– Neko vreme ih vučem za sobom i onda sam u fazonu:”Brate, imam to u sećanju, stvarno ne znam zašto bih imao kasetu iz ’87. godine”

Pored pozorišnih obaveza, Slaven je ovog leta uspeo da pronađe vreme i za putovanje. Pre nekoliko dana vratio se sa Balija, a na društvenim mrežama delio je delove svog odmora. Za njega je odlazak u Aziju mnogo više od običnog putovanja.

– Super je bilo. Volim Bali, volim Aziju i to je jedan potpuni iskok iz ovog našeg konteksta. S jedne strane, stvarno mi je lekovito – kaže Došlo.

Boravak na Baliju omogućio mu je i da izbegne velike vrućine, ali pre svega da se odmori i napravi distancu od svakodnevnih obaveza.

– Ono gde se osećam privilegovano jeste što sam izbegao ove vrućine. Tamo je bilo oko 30 stepeni Celzijusa sve vreme, nisam bio ovde dok je bila najveća vrućina i, sve u svemu, stvarni sam se odmorio.

Ipak, priznaje da nije uspeo da ispuni baš sve što je sebi zacrtao pre puta. Kao i mnogi koji odu na odmor sa velikim planovima, poneo je više knjiga nego što je na kraju stigao da pročita.

– Ja sam dosta ambiciozan kada sebi nešto obećavam. Kada sam otišao, a mislim da je to neka klasična priča, poneseš pet knjiga, pa onda još neke u digitalnom formatu, pa kreneš da čitaš jednu, drugu… I to tako prvih 15 dana aktivno radiš, a nakon toga završiš tako što gledaš gde ćeš da jedeš – otkriva kroz osmeh glumac.

Na kraju se, ipak, ispostavilo da mu je upravo ono što nije planirao bilo najpotrebnije.

– Verovatno ono što mi je najviše i trebalo jeste da malo iskuliram i odmorim. Jer sam sad u svemu tome oko renoviranja stana, a mnogo obaveza je bilo i u pozorištu pre nego što sam otišao. Evo, sada se vraćam polako u ludilo, ali neki period zatišja, malo neke lenjosti, mi je dobro došao.

Volim da kombinujem teretanu i jogu

Na Baliju je, međutim, održavao i fizičku aktivnost.

– Svaki put kada odem na Bali, setim se koliko je joga genijalna. Inače kombinujem teretanu i jogu i sada gledam da ne izgubim taj kontinuitet koji sam imao tamo – kaže umetnik.

Na pitanje da li bi mogao da zamisli život na tom ostrvu, odgovor nije jednostavan. Iako ga privlače mir i drugačiji način života, osećaj pripadnosti mestu iz kojeg je potekao i dalje je snažan.

– Ne znam. I dalje imam taj osećaj pripadnosti i nekog nedostajanja nakon nekog vremena. Ne znam da li je to čisto neki uzaludni sentiment ili ima bilo kakvu praktičnu vrednost, ali možda bi mi neka kombinacija najbolje odgovarala.

Za njega, međutim, pravo mesto mira možda se ne nalazi nužno na određenoj geografskoj tački. Slaven smatra da je, bez obzira na to gde se čovek nalazi, najvažnije ono što nosi u sebi.

– Svet je toliko lud svuda da nemaš gde da se sakriješ osim u sebe i da taj neki prostor slobode i mira mora da se nađe negde iznutra. A onda, svuda nosiš svoje stvari. E sad, koliko se dobro njima pozabaviš… Ali prelepo je i drugi je neki kontekst, nama možda malo stran. Tako da bi mi možda najviše odgovarala kombinacija.

Dok je na Baliju uspevao da se odmori, po povratku ga je sačekala jedna velika obaveza, renoviranje stana. Njegovi pratioci na društvenim mrežama pomno prate napredak radova, ali kraj se još ne nazire.

– Nije gotovo i trebaće sigurno još dosta. Ide to nekim svojim tokom. Renoviranje stana, ko god da je prolazio kroz to, zna o čemu se radi. Uvek se sve nešto odlaže, komplikuje. Biće, pa bude malo ipak kasnije. Neke stvari se nove otvaraju, ali to izgleda kao neki prirodan proces. Trudim se da se ne nerviram – naglašava on.

Ipak, sada je konačno došao do faze u kojoj stan počinje da liči na ono što je zamislio na početku.

– Stigli smo do neke faze kada sada to dobija neki konačni oblik. U naredne dve nedelje možda će se desiti to da izgleda kao neka novogradnja, da možeš tačno da vidiš sve – prostorije, vrata… Uradili smo većinu tih građevinskih radova i sada zapravo dolazi onaj najlepši deo, kada sve dobija svoj konačni oblik, kada dolazi nameštaj, kada dolaze detalji i kada se to pretvara u ono što je bila neka vizija na početku.

Tokom renoviranja deo starog nameštaja morao je da ode. Nešto je prodao, a nešto poklonio, dok sada polako bira nove stvari koje će se uklopiti u prostor. Posebno mesto u njegovim planovima ima kuhinja.

– Biće kuhinja po mojoj meri. Hteo sam inače taj stan da renoviram nešto sve na delove, da vidimo kako ćemo to da uklopimo. A onda mi je drug bukvalno rekao: “A možda da ipak razmisliš o nameštaju po meri? Jer je toliko mali stan da ništa ne možeš da uklopiš kako treba.”

Nisam prodao kola

Kada je ranije govorio o renoviranju, Slaven se našalio da bi, ako troškovi nastave da rastu, možda morao da proda automobil. Do toga, ipak, nije došlo.

– Nisam prodao kola. I dalje se držim – kaže kroz osmeh, a potom objašnjava da automobil za njega ima i posebnu emotivnu vrednost.

– To sa kolima mi je bila neka psihološka podrška. Kao, šta je najgore što može da se desi? Uvek možeš da prodaš kola ako baš počnu da te jure zbog dugova. Ali nismo u toj situaciji, tako da je sve okej.

Dok Slaven renovira stan, njegova kuca Ljubica trenutno je kod babe i dede, gde, sudeći po njegovim rečima, uživa maksimalno. Na pitanje da li joj nedostaje, glumac kroz smeh kaže da se već navikla na takve situacije. Ipak, nedostaje joj i scena, budući da je Ljubica deo njegovog pozorišnog života.

– Da, nedostaje joj sigurno i pozorište. Nije odavno izašla na scenu. Ko zna kako se oseća sada – kaže Slaven.

A kada je reč o sceni, pred njim je novi izazov. U pripremi je nova predstava „Zgodna žena“ u Pozorištu na Terazijama, u kojoj će prvi put posle dužeg vremena igrati lik koji je potpuno drugačiji od onoga što publika možda očekuje od njega.

– Jug Radivojević mi je konačno dao da igram nekog teškog gada. Biće zanimljivo. I prvi put nemam song, što je, s jedne strane, olakšavajuća okolnost, a s druge zanimljivo, jer stvarno igram neki dramski lik koji je, definitivno glavni negativac.

Slaven priznaje da je svojevremeno imao period kada je često igrao negativce, naročito u serijama, ali da se takve uloge već neko vreme nisu pojavljivale.

– Imao sam jedan period kada sam bio zlikovac u serijama. I odavno mi se to nije desilo. Tako da je ovo prava prilika.

Iako njegove kolege često kažu da je veći izazov igrati negativca nego pozitivca, Došlo ne voli da generalizuje. Sve zavisi od konkretnog lika, priče i materijala koji glumac dobije.

– Ne znam. Zavisi o kom komadu pričamo. Obično ima nešto što je to neko meso za šta možeš da se uhvatiš. Ovi dobri likovi povremeno znaju da budu toliko dobri da ti budu nezanimljivi. Tako da mene ovo stvarno raduje sada.

I upravo ta potreba da uvek traži nešto novo možda je jedan od razloga zbog kojih Slaven, uprkos godinama karijere, i dalje ostavlja utisak glumca koji se nije promenio. Njegova neposrednost, ljubaznost i odnos prema ljudima ostali su isti, a on smatra da iza toga nema velike filozofije.

– Ne znam, meni je to nekako logično.

Možda je odgovor ipak pronašao tokom boravka na Baliju. Tamo ga je posebno privukao odnos ljudi prema drugima i njihovo verovanje u karmu. Kako kaže, Balijci imaju drugačiji odnos prema turistima i ne pokušavaju da ih na sve načine privuku ili iskoriste.

– Oni, na primer, ne smaraju turiste, nemaju taj pristup da sada nešto jure ljude. Pitam ih zašto, a oni kažu:”Mi verujemo u koncept karme. Ne želim da radim ništa drugome što ja ne bih voleo. Ako ja neću da me neko na taj način opseda, zašto bih ja to radio?”

Ta jednostavna filozofija, čini se, bliska je i samom Slavenu.

– Mislim da negde ima toga u svemu ovome. Što se mene tiče, pokazalo se da se dobro dobrim vraća. Možda je nekada teško ne odreagovati na prvu, ali generalno mislim da je to neki put – smatra Slaven Došlo.