Pevačica otkrila istinu o svom poreklu, otac joj je guslar, ima tri rođene seste

Mlada pevačica Stojče Sandić, ćerka čuvenog guslara Vukojice Sandića, u iskrenom razgovoru govorila je o odrastanju u brojnoj porodici, muzičkim počecima, sestrinskoj podršci i trenucima kada je pomišljala da napusti muziku.

Odrastanje u velikoj porodici, tradicija koja se prenosi s kolena na koleno i nemilosrdan svet estrade oblikovali su životni i profesionalni put mlade pevačice Stojče Sandić. Iza njene energije i nastupa stoji temelj građen u domu gde su muzika i porodična bliskost uvek bile na prvom mestu.

Talenat iz doma i gusle kao uspavanka

Muzički gen Stojče nosi iz porodice, budući da je njen otac poznati guslar Vukojica Sandić, ali ističe da je i majka izuzetno talentovana za muziku. Iako žanr koji je odabrala nije uvek bio prvi izbor njenih roditelja, podrška nije izostala.

„Sigurno je da talenat nosim iz kuće. I majka ga ima, pored tate. Ne mogu da kažem da su uvek bili za žanr muzike kojim sam odabrala da se bavim, ali su mi ipak pružili veliku podršku i poverenje. Upravo zahvaljujući tome danas sam tu gde jesam. Mi smo velika porodica. Jedni u drugima vidimo najveći oslonac. Svako ko je iz velike porodice razumeće. Borba za prevlast, borba za roditeljsku ljubav, borba za sestrinsku ljubav. Uvek neka borba, od trenutka kada se rodiš. Život u velikoj porodici je nešto zaista posebno i ne bih ga menjala ni za šta“, priča Stojče.

Zvuk gusala obeležio je njeno najranije detinjstvo i ostavio neizbrisiv trag u odrastanju nje i njenih sestara.

„Gusle su sestrama i meni bile uspavanka. Tada možda nije ni bilo ovih dečjih pesmica ili ih možda jednostavno ne pamtim. Prvo smo naučile guslarske pesme, pa tek onda da pričamo. Probala sam da guslam, ali nije baš tako lako kao što izgleda. Potrebno je mnogo truda, rada i odricanja da bi se čovek tome posvetio. Zato ipak više volim kada tajo zagudi, a da ja pevam uz njega“, priseća se pevačica.

Sestre kao najveći oslonac i lekcije o skromnosti

Na svom putu kroz estradni svet, Stojče ističe da su joj tri rođene sestre najvažniji zaštitni zid koji joj ne dozvoljava da izgubi dodir sa realnošću. Pored sestara, ključnu ulogu u njenom vaspitanju odigrao je otac, koji joj je usadio osnovne životne vrednosti.

„Imala sam tu sreću da od samog početka karijere radim i sarađujem sa vrhunskim muzičarima i pevačima. Najveća zabluda mi je bila da se na estradi svi vole i druže, da nema sujete i zavisti, jer to sama ne nosim u sebi. Takođe, verovala sam da ti svako može dati iskren savet, baš zato što sam ih i sama rado delila mlađim koleginicama. A šta me je najbrže spustilo na zemlju? Volim da kažem da imam najbolje drugarice, a to su moje tri rođene sestre, koje mi godinama nisu dale ni da uzletim, kako ne bih imala priliku da padnem“, iskrena je pevačica.

Sestrinska iskrenost od neprocenjive je važnosti prilikom priprema za svaki nastup.

„Već sam napomenula da smo sestre i ja jak, neraskidiv lanac. Za svaki nastup konsultujemo se oko stajlinga. Sjajno je kada imaš nekoga pored sebe ko je surovo iskren i ko može da ti kaže: „Šta si to obukla, bre? Skidaj to odmah”. To mnogo više znači od onoga kada te neko tapše po ramenu i uvek govori da je sve lepo. Što se pesama tiče, tu ipak puštam isključivo svoju intuiciju da radi svoje.“

Pored korisnih saveta, odnos u porodici ispunjen je i anegdotama koje se rado prepričavaju, poput one kada je otac zatekao tokom priprema za scenu.

„Što se stajlinga tiče, roditelji razumeju nas mlade. Jednom se dogodila zanimljiva situacija. Spremala sam se za nastup i šminkala pred ogledalom. U jednom trenutku stavila sam korektor ispod očiju, koji je tek trebalo da se izblenda. Ulazi moj tata na vrata i vidim njegovu zblanutu facu. Kaže: „Sine, znaš da ti se nikad ne mešam, al’ to ti je vala ružno što si nakaćupala tako. Naravno, objasnila sam mu da tek slede naredni koraci. Bilo je baš smešno. Zahvalna sam na tome što me je naučio pravim vrednostima, dostojanstvu i skromnosti.“

Demantovala samu sebe: Kako je numera postala „ženska himna“

Zanimljiva priča prati i njenu pesmu „Samoj mi je ipak najbolje“, koju je prvi put čula još u svojim dvadesetim godinama, ali je tek deceniju kasnije shvatila njenu pravu snagu.

„Pesmu sam čula pre više od deset, dvanaest godina u studiju kod Saška Nikolića. Tada sam bila u srećnoj vezi i pomislila: „Ma, ovo nije pesma za mene.“ Imala sam dvadesetak godina. Ali, eto, godinama kasnije, rekla bih da sam demantovala samu sebe. Iz ove perspektive smatram da se u ovoj pesmi bar jednom u životu pronašla svaka devojka. Naravno, nije mi životni moto, ali volim da kažem da je to ženska himna“, objašnjava Sandićeva.

Borba sa estradnim izazovima i snaga publike

Kao i većina umetnika, i Stojče se suočavala sa teškim momentima u karijeri i trenucima sumnje, ali ljubav prema muzici i razmena energije sa publikom uvek bi prevladali.

„Ko od nas nije pomišljao da odustane od muzike u nekom trenutku? Mislim da je svako bar jednom u životu, ne samo u našem već i u drugim poslovima, poželeo isto. Veoma je teško i opstati i probiti se. Naravno da sam pomislila na to, ali takve misli kod mene kratko traju. Kada dođem na nastup i osetim energiju i srca ljudi koji su usmereni ka meni, sve prođe. To je moj znak da nikada ne treba odustati od nečega što voliš“, zaključuje Stojče Sandić.

(Alo)

BONUS VIDEO:UŽIVAM U KUPOVINI, CENA MI NIJE BITNA Pevačica udata za milionera priznaje: Temperament mi je žešći