Zbog čega se multipla skleroza često pogrešno dijagnostikuje? To je bolest sa hiljadu lica

Vest koja bi mnogima donela olakšanje nju je dovela do stanja šoka, zbunjenosti i novih neizvesnosti. Simptomi nisu nestali, a zdravstvene tegobe i dalje joj ozbiljno otežavaju svakodnevnicu. “Vratila sam se na početak”, kaže Kristina Eplgejt, koja sada mora ponovo da traži odgovor na pitanje šta se zapravo dešava.

Njena priča otvorila je važnu temu – kako je moguće da neko godinama živi sa tako ozbiljnom dijagnozom, a da se kasnije ispostavi da ona nije bila tačna? Ali, multipla skleroza je “bolest sa hiljadu lica”… Tako je zovu medicinski eksperti, jer je nije lako prepoznati: simptomi variraju od osobe do osobe i ne postoje dva pacijenta sa potpuno istim kliničkim manifestacijama.

Upravo zbog toga su pogrešne dijagnoze veći problem nego što se misli. Nema jedinstvenog testa ili analize koji mogu odmah i sa sigurnošću da potvrde MS, pa lekari dijagnozu postavljaju na osnovu čitave slike: tegoba, neuroloških pregleda, magnetne rezonance, po potrebi i dodatnih analiza, uključujući ispitivanje cerebrospinalne tečnosti.

Neurolog dr Marva Kejsi, vanredna profesorka u Medicinskom centru Cedars-Sinai, otkrila je u podkastu “MeSy with Jamie-Lynn Sigler” da se pogrešne dijagnoze javljaju češće nego što bi se očekivalo. Prema njenim rečima, skoro petina ljudi kojima su postavljene možda uopšte nema to hronično neurodegenerativno oboljenje, koje prvenstveno napada belu masu centralnog nervnog sistema.

Klasični simptomi, kao što su problemi sa vidom, utrnulost, slabost, umor ili gubitak ravnoteže, javljaju se i kod drugih stanja. Među onima koja ponekad mogu biti pogrešno protumačena kao multipla skleroza nalaze se migrena, fibromialgija, promene na malim krvnim sudovima mozga, pojedini funkcionalni neurološki poremećaji, kao i određene upalne, infektivne i metaboličke bolesti. Zbog toga je presudno da se sagledaju svi nalazi, a ne da se zaključak zasniva na jednom simptomu ili jednoj promeni na snimku, kaže dr Kejsi.

Istraživanja ukazuju da pogrešna dijagnoza ostavlja posledice ne samo po fizičko zdravlje, već i po psihičko stanje pacijenta, naročito kada godinama živi u uverenju da ima bolest koju zapravo – nema.

Zato stručnjaci naglašavaju važnost detaljne obrade, praćenja simptoma i ponovnog razmatranja kliničke slike kada postoje razlozi za sumnju. Kod ozbiljnih i dugotrajnih problema svakako je korisno i drugo stručno mišljenje, posebno ako nalazi ne objašnjavaju u potpunosti ono što pacijent doživljava.