Svešteniku umrlo petoro dece, žena Marija jedva preživela, a onda se desilo čudo

Uprkos nezamislivom gubitku i dubokoj tuzi, porodica sveštenika pronašla je oslonac u veri. Obnovili su svoj dom, a potom dočekali i rođenje trinaestog deteta.

Ljubav rođena u crkvenom horu i prva iskušenja

Agoškovi su se upoznali veoma mladi, u crkvi u kojoj je ona pevala u horu, a on služio. Marija je tada imala 18, a Vitalij 23 godine. Od početka ih je povezivala duboka duhovna bliskost, a njihovi najbliži kažu da im materijalno bogatstvo nikada nije bilo prioritet – porodicu su smatrali svojim najvećim blagom.

Iz Hakasije su se kasnije preselili na Ural, već kao roditelji brojne dece. Iako u početku nisu planirali veliku porodicu, svako novo dete donosilo im je radost. Posle rođenja sinova, molili su se da dobiju i ćerku i dali poseban zavet.

Ipak, i pre tragedije koja će ih kasnije zadesiti, suočili su se sa teškim gubitkom. Dok je Marija bila trudna sa sinom Trofimom, mali Aljoša pao je kroz prozor sa šestog sprata.

– Mi čak ne možemo ni da zamislimo kako su oni preživeli tu tugu i nisu očajavali, nisu digli ruke. Očigledno im je vera tada pomogla – govorili su ljudi iz njihovog okruženja.

“Dečaci su na službi stajali kao stepenice”

Kada su se Agoškovi doselili u selo Krasni Aduj, sa njima je došlo desetoro dece. Najstariji sin Jevgenij, koji je tada imao 20 godina, već je živeo samostalno u susednom naselju. Otac Vitalij postao je starešina Hrama Svetih blagovernih knezova Borisa i Gleba, a njegov dolazak oživeo je parohiju.

Porodica je živela skromno, od jedne svešteničke plate, u prostranoj trospratnoj kući koju su sami sagradili.

Parohijani se i danas sa suzama u očima prisećaju života porodice Agoškov:

– Svi dečaci starešine hrama pomagali su u crkvi. Na službi su stajali od najmanjeg do najvećeg, kao stepenice. Vera im je bila nepokolebljiva. Ono što nas je zadivljivalo jeste to što je Vitalij uspevao da se posveti svakom detetu i znao je sve njihove snove. Devojčice su mu bile predivne: uvek čiste i negovane, sa belim maramama. I majka se veoma nežno brinula o njima – prisećaju se vernici.

Crni aprilski dan i poziv koji je naslutio tragediju

U aprilu 2015. godine porodica je dobila još jednog člana – malog Arsenija. Samo dva meseca kasnije, Agoškove je zadesila tragedija.

Otac Vitalij je tog dana otišao u posetu najstarijem sinu Jevgeniju, a sa njim su pošli i osamnaestogodišnji blizanci Kiril i Maksim. Marija je ostala kod kuće sa ostalom decom. Tokom večernjeg telefonskog razgovora rekla je suprugu da gasni kotao ne radi kako treba.

Kada se sutradan vratio, vrata kuće bila su zaključana. Pošto je uspeo da uđe, zatekao je Mariju i osmoro dece bez svesti. Otrovali su se ugljen-monoksidom iz neispravnog kotla.

Za četvoro dece pomoć je stigla prekasno. Nastja (15), Ksjusa (9), Tasja (5) i Danja (13) preminuli su pre dolaska lekara. Marija, Nadja (13), Vanja (16), Trofim (12) i dvomesečna beba prevezeni su u bolnicu u kritičnom stanju. Lekari su uspeli da im spasu živote.

Istraga bez krivca i mesec dana borbe u komi

Marija se probudila iz kome posle mesec dana borbe za život. U početku se nije sećala šta se dogodilo. Istražitelji su saslušali sveštenika, komšije i radnike koji su ugrađivali gasnu opremu, ali je na kraju utvrđeno da je reč o nesreći i niko nije krivično gonjen.

Mnogi su verovali da porodica neće uspeti da se oporavi i vrati u hram. Otac Vitalij narednih 11 godina nije davao izjave za medije, čuvajući svoju bol od javnosti. Oslonac su pronašli u veri i međusobnoj ljubavi, koje su im pomogle da nastave život posle nezamislivog gubitka.

Marija je u 43. godini ponovo postala majka – rodila je njihovo trinaesto dete.

“Ovo je bilo iskušenje na dan Jova Mnogostradalnog”

Dima, koji je kao dvomesečna beba preživeo teško trovanje, danas je učenik petog razreda, dok je najmlađe, trinaesto dete krenulo u drugi razred. Vitalij i Marija sada sa ponosom govore o svojoj odrasloj deci i brojnim unucima.

– Nakon pogibije četvoro dece nismo očajavali i nismo izgubili veru u Boga. Naprotiv, naša vera je postala još jača. To nam je i pomoglo da prođemo kroz sva iskušenja – rekao je sveštenik Vitalij Agoškov.

Govoreći o porodici danas, dodaje sa osmehom:

– Nakon onoga što se dogodilo, moja žena je uspela da rodi još jedno dete, koje je sada krenulo u drugi razred. I ostala deca su odrasla. Neko se oženio, neko od njih već ima troje dece, neko jedno. Sada imam toliko unuka koji odrastaju.

Vitalij i Marija tragediju doživljavaju kao Božje iskušenje. Podsećaju da se nesreća dogodila na dan Svetog Jova Mnogostradalnog, koji je, prema biblijskom predanju, izgubio desetoro dece i pretrpeo tešku bolest, ali nije izgubio veru u Boga.

Posle tragedije preuredili su kuću i izmestili kotlarnicu u zaseban objekat, želeći da povećaju bezbednost porodice.

– Tako da, čak i ako eksplodira, porodica će ostati čitava – kaže otac Vitalij.

On i dalje služi kao starešina hrama, a Marija mu pomaže. Vera i međusobna podrška ostale su im oslonac u životu nakon gubitka.