Psiholozi otkrili: Evo šta znači kada neko ostavlja obuću pred vratima

Kako navode psiholozi, porodice kod kojih se obuća ispred vrata često ostavlja pred vratima, dele jednu zajedničku crtu – životu pristupaju opuštenije i spontanije. Najčešće nisu opsednuti savršenim redom. Pažnju usmeravaju na svakodnevni život, druženje i međuljudske odnose.

U takvim domovima vlada živahna atmosfera. Ukućani dolaze i odlaze, deca utrčavaju i istrčavaju, a vrata su otvorena za prijatelje, rođake i goste. Zato hodnik retko ostaje besprekorno uredan tokom celog dana, kažu psiholoz i naglašavaju da to ne mora značiti neurednost ili nedostatak organizacije. Reč je prvenstveno o drugačijim prioritetima. Neki ljudi jednostavno ne osećaju potrebu da rade drugačije.

Osobe koje imaju tu naviku ljudi nisu opsednute savršenim redom i često su prilagodljiviji i opušteniji i u međuljudskim odnosima od onih koji insistiraju na perfekciji. Takvim pojedincima je lakše da prihvate svakodnevni haos, manje ih uznemiravaju sitnice i uglavnom ne traže potpunu kontrolu nad svakim detaljem.

Gost koji svrati bez najave ne zatiče paniku u njihovom stanu ili njihovoj kući, nego mesto za sedenje. Razgovor u takvom domu teče lakše jer niko ne gleda gde ćete spustiti torbu, primera radi. Opuštenost prema neredu obično ide zajedno sa opuštenošću prema ljudima, i to je ono što se oseti čim se pređe prag.

Ljudi koji žele potpuno raščišćen i besprekorno uredan hodnik odnosno koji ne dozvoljavaju da obuća bude pred vratima, često cene red, rutinu i organizaciju. Vole osećaj kontrole i jasna pravila, jer im to daje sigurnost i stabilnost.

Bilo koji pristup nije pogrešan, naglašavaju psiholozi. Jednostavno je reč o različitim tipovima ličnosti i životnim navikama.

Ipak, razlika između doma gde vlada opuštena atmosfera i potpunog haosa ipak postoji. Ako se nered neprestano gomila, prostor dugo ostaje zapušten, a niko nema energije ni za osnovno sređivanje, to može biti umora, stresa ili preopterećenosti.

Psiholozi savetuju da ne donosimo ishitrene sudove o ljudima samo na osnovu izgleda njihovog ulaza. Iza besprekorno urednog hodnika ponekad se krije hladna i napeta atmosfera, dok nekoliko razbacanih cipela često ukazuje na dom ispunjen toplinom, životom i bliskošću. A u opticaju su i razni drugi scenariji.

Stručnjaci ističu još jednu važnu stvar: dom nije izložbeni prostor. To je mesto gde bi ljudi trebalo da se osećaju bezbedno, opušteno i prihvaćeno. Ukoliko to ponekad znači da pored ulaznih vrata stoji nekoliko dodatnih pari cipela, možda to i nije tako veliki problem, piše Krstarica rs.