Ovo je ustanova u kojoj je umro sin Sindi Kraford: Jedan propust imao fatalne posledice?

Sin Sindi Kraford primljen je u rehablitacioni centar oko 22 h, a pronađen je u beživotnom stanju oko 9 i 35 h što znači da je manje od 12 sati bio u toj ustanovi. Sumnja se da je doživeo srčani zastoj usled predoziranja. Reanimiran je, ali bezuspešno.

Ovo je ustanova gde je preminuo Presli Gerber

Kako se navodi sa sajtu ustanove, “Resolutions Living” fokusira se na pružanje podrške osobama koje se bore sa zavisnošću i problemima mentalnog zdravlja, a osoblje je obučeno da odgovori na specifične potrebe svakog korisnika.

Zgrada na tri sprata obuhvata prostrane stambene prostorije, bioskopsku salu, teretanu, pogled na grad i obližnje planine, kao i potpuno opremljenu kuhinju sa obrocima koje pripremaju profesionalni kuvari.

Što se tiče samog tretmana, na sajtu se navodi da korisnici mogu da učestvuju u programu oporavka iz tri faze, prilagođenom njihovim specifičnim potrebama, koji uključuje aktivnosti poput “postavljanja ciljeva, volontiranja i vežbi za izgradnju karaktera”.

Osoblje trenutno čine sertifikovani savetnici, lekari, psihijatri, psiholozi, terapeuti, instruktori joge, akupunkturolog i hipnoterapeut.

Ričard Tejt, osnivač i predsednik kompanije Carrara Treatment, koja nije povezana sa Resolutions Living, rekao je za Page Six da je situacija poput Gerberove dokaz da primanje profesionalne nege “ne čini nekoga medicinski nepobedivim“.

“Zavisnost može da podrazumeva ozbiljan medicinski rizik – apstinencijalnu krizu, postojeća zdravstvena stanja, interakcije lekova, rizik od predoziranja i komplikacije od više supstanci. Ulazak u centar ne briše fiziološke posledice zavisnosti. Ljudi mogu da dožive komplikacije apstinencijalne krize, reakcije na lekove, psihijatrijske hitne slučajeve i druge medicinske probleme dok su na lečenju. Cilj nije pretvarati se da rizik nestaje. Cilj je inteligentno upravljati tim rizikom“, naglasio je.

“Patio je od ozbiljnog nedostatka samopouzdanja”

Izvor je za Page Six rekao da se Presli Gerber mučio pre nego što je potražio lečenje i da je “znao da mu je potrebna pomoć“, jer je želeo da se jednom za svagda “oslobodi“ svojih zavisnosti.

“Oduvek je patio od ogromnog nedostatka samopoštovanja i imao je problema da prihvati svoje pravo ja i da se oseća potpuno samouvereno u to ko je kao osoba“, dodao je izvor.

Smrt Preslija Gerbera tokom rehabilitacije pokreće pitanja o tome kada se ustanova za lečenje može smatrati odgovornom za smrt usled predoziranja. Džon Dž. Perlstajn, advokat specijalizovan za slučajeve smrti izazvane nehatom, rekao je za USA Today da uzrok može biti nemar ustanove ali i nemarnost pacijenata. Za sada se nisu oglašavali iz centra u Santa Moniki.

Višegodišnje lečenje moglo je da košta i do milion dolara

Lečenje u ustanovama poput ove u Santa Moniki, zavisi od nivoa nege, tipa smeštaja i dužine boravka pacijenata. Pošto su u pitanju privatne, luksuzne ustanove u Americi, troškovi mogu biti izuzetno visoki ukoliko se plaćaju direktno iz džepa, a ne preko socijalnog osiguranja.

Ako se plaća samostalno bez osiguranja, pojedinačne sesije mogu koštati nekoliko stotina dolara. Ukupan mesečni program može iznositi više hiljada dolara (pojedini izvori pominju cifru od 30.000 dolara). Neke ustanove sličnog tipa naplaćuju mesečno lečenje i do 80.000 dolara.

Minimalni preporučeni period lečenja u ustanovi “Resolutions Living” je četiri nedelje, a većina klijenata ostaje između dva do tri meseca pre nego što pređe na standardnu ambulantnu negu.

Ustanove Resolutions sarađuju sa velikim američkim privatnim osiguravajućim kućama pa zdravstveno osiguranje obično pokriva klinički deo lečenja dok se boravak u sober living kući najčešće mora plaćati privatno.

Presli Gerber je tokom godina prošao kroz različite oblike lečenja i promenio nekoliko ključnih faza i ustanova. Kako je sam rekao, imao je preko 15 različitih psihijatara i eksperimentisao sa različitim režimima konvencionalnih lekova i terapija, poput lečenja u Kankunu u Meksiku gde je porodica Sindi Kraford godinama letovala. Ti stalni boravci su bili povezani sa Preslijevom borbom sa zavnisnošću.

Sindi Kraford i Rendi Gerber su u potpunosti finansirali lečenje svog sina. Presli Gerber je godinama imao pristup “najboljim svetskim stručnjacima, specijalizovanim ustanovama i najskupljim tretmanima”. Troškovi lečenja mogli su da koštaju i više od milion dolara.

Imajući u vidu da je u centru u Santa Moniki boravio manje od 12 sati, najverovatnije je bio u pitanju standardni avansni depoziti koji se u ovakvim luksuznim ustanovama obavezno uplaćuju unapred kako bi se rezervisalo mesto. Ti depoziti, koji iznose po nekoliko hiljada dolara, pokrivaju se sa porodičnih računa.

Ključno pitanje – da li je uneo drogu i zašto ga nisu prevezli u bolnicu

Resolution Living u Santa Moniki nije klasična bolnica zatvorenog tipa za detoksikaciju, već strukturirani sober living centar za prelaznu fazu oporavka. Isticanja radi, namenjen je klijentima koji su već prošli primarno lečenje i uče kako da se vrate svakodnevnom životu uz nadzor i razne pogodnosti. Ipak, stanje Preslija Gerbera bila je alarmantno kada se javio za pomoć.

Svedoci tvrde da je sin Sidni Kraford ušao u objekat u vidno alkoholisanom stanju ili pod uticajem određenih nedozvoljenih supstanci, pa se postavlja pitanje da li je osoblje klinike dopustilo da pacijent unese drogu i da ostane bez adekvatne medicinske pomoći tokom prve noći.

Njegov prijem bio je hitan pokušaj krizne intervencije. A njegov dolazak u subotu kasno uveče bio je iznenadan. Umesto planiranog, postepenog prelaska u fazu održavanja trezvenosti, ušao je u objekat sa supstancama u organizmu (ili ih je uneo sa sobom), što je dovelo do tragičnog ishoda manje od 12 sati kasnije.

Pošto ustanova u Santa Moniki nije registrovana kao klasična zatvorena bolnica, nema rigorozne medicinske protokole, stalno prisustvo lekara u toku noći, niti detaljne pretrese pacijenata na ulazu.

Ljudi koji žive u blizini tog objekta, posvedočili su da hitna pomoć često dolazi na tu adresu, što potvrđuje da se u ovakve ustanove često primaju pacijente u nestabilnom stanju, iako objekti nemaju kapacitet da rukovode akutnim krizama i predoziranjima.

Presli se te večeri prijavio sam jer je “znao da mu treba pomoć” i da se ne oseća dobro. Kod hroničnih zavisnika često postoji lažni osećaj kontrole. On je verovatno verovao da može sam da se izbori sa trenutnom krizom i da mu je samo potrebno bezbedno, zatvoreno okruženje gde neće moći da nastavi da pije ili uzima supstance, a ne klasični bolnički krevet.

Važno je reći da dugogodišnji zavisnici često postanu izuzetno vešti u funkcionisanju pod dejstvom supstanci i u stanju su da ubede osoblje da su “samo umorni” ili pod blagim dejstvom alkohola, uspešno prikrivajući da su zapravo uneli smrtonosne doze.

I pored svih ovih detalja, osoblje je trebalo da prepozna medicinsku krizu. Advokati i stručnjaci za bezbednost klinika ističu da je ustanova morala da uradi hitan skrining i testiranje na droge na samom ulazu. Da su ga pregledali i uočili rizik od predoziranja, nasredni korak je morao da bude odbijanje prijema i slanje u najbližu bolnicu na detoksikaciju. Umesto toga, pustili su ga da ode na spavanje, gde je satima kasnije pronađen bez svesti, piše USA Today.

U bolnici bi imao kontinuirani medicinski monitoring i dostupnost lekova koji u sekundi spasavaju život. Prema za sada dostupnim informacijama, zaključuje se da je ustanova morala da odbije prijem i odmah pozove Hitnu pomoć za prevoz u bolnicu.