Naši preci ovo nisu radili posle zalaska sunca: Verovali su da priziva bedu i nesreću

Iako se način života promenio, mnogi od ovih običaja i danas se prenose s kolena na koleno. Iza takvih sujeverja često se prepoznaje simbolika poštovanja doma, hleba i porodice.

Smeće preko praga odnosi i sreću

Prema narodnom verovanju, smeće ne treba iznositi iz kuće posle zalaska sunca. Smatralo se da se tako iz doma simbolično odnose novac, sreća i blagostanje, pa se ovaj posao ostavljao za jutro.

Pročitaj i TURSKA SUJEVERJA koja Srbi i DANAS poštuju: Evo zašto KUCAMO U DRVO i prosipamo vodu za sreću

Iz istog razloga izbegavalo se i metenje kuće posle zalaska sunca. Verovalo se da se metlom, zajedno sa prašinom, iz doma simbolično odnose berićet i blagostanje, a dobri gosti teraju sa praga. Zato se nastojalo da čišćenje bude završeno pre sumraka.

Zašto se stolnjak nije tresao posle mraka

Hleb je u srpskoj tradiciji smatran svetinjom i simbolom života i blagostanja, pa se sa poštovanjem postupalo i prema mrvicama koje bi ostale posle obroka.

Prema narodnom verovanju, stolnjak nije trebalo tresti napolju nakon zalaska sunca, jer se smatralo da se tako iz doma “otresaju” sreća i obilje, a priziva nemaština. Mrvice su se zato pažljivo skupljale i čuvale do jutra, kada bi se davale pticama ili domaćim životinjama.

Posle mraka ništa se ne daje iz kuće

Ako bi komšija uveče zatražio malo soli, šećera, hleba ili novac na zajam, prema starom običaju morao bi da sačeka jutro. Verovalo se da se davanjem iz kuće posle zalaska sunca drugome simbolično predaju sreća i blagostanje sopstvenog doma.

Posebno se pazilo da se ne daju vatra i žar sa ognjišta, koje je predstavljalo srce kuće i simbol zaštite porodice.

Dečji veš nije smeo da prenoći napolju

Posebna pažnja poklanjala se najmlađim ukućanima. Prema narodnom verovanju, dečju odeću i pelene trebalo je skloniti sa žice pre mraka. Smatralo se da je mokar veš ostavljen napolju tokom noći izložen činima, urocima i nečistim silama, koje bi detetu mogle da donesu nemiran san ili bolest.

Stari su upozoravali i da se u ogledalo ne treba gledati u mraku, naročito u gluvo doba noći. U narodnim verovanjima ono je predstavljalo prolaz između dva sveta, pa se smatralo da noćno ogledanje može da izazove strah, prizove nesreću ili čoveku “oduzme” životnu snagu.

Sečenje noktiju i kose ostavljalo se za dan

Uveče se izbegavalo i sečenje noktiju i kose. Prema narodnom verovanju, smatralo se da se time prizivaju tuga, razmirice među ukućanima i novčani gubici.

Izbegavalo se i zviždanje u kući, naročito posle mraka. Verovalo se da zvižduk pod porodični krov priziva miševe, siromaštvo i zle duhove.

Bilo da ih smatramo sujeverjem ili nasleđem koje je podsticalo red i poštovanje doma, ova verovanja ostala su deo porodičnih priča i navika. Zato se poneko i danas seti bakinog upozorenja kada uveče posegne za kesom sa smećem ili krene da istrese stolnjak.