Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku izračunao za koliko bi čovečanstvo moglo da nestane

“Svet se nalazi u mnogo većoj opasnosti nego što većina ljudi uopšte pretpostavlja”. Poznati teorijski fizičar Dejvid Gros, koji je 2004. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku zbog otkrića asimptotske slobode u teoriji jakog međudelovanja, izneo je alarmantno upozorenje da bi čovečanstvo moglo nestati znatno brže nego što se mislilo.

Šokantna računica: Rizik skočio na 2 odsto godišnje!

Gros objašnjava da je čak i nakon završetka Hladnog rata, u vreme važenja sporazuma o kontroli naoružanja, godišnja verovatnoća izbijanja nuklearnog rata procenjivana na oko jedan odsto. Međutim, prema njegovoj proceni, taj rizik danas iznosi oko dva odsto godišnje, odnosno jedan prema 50.

Koristeći pojednostavljeni matematički model, nalik onom koji se primenjuje za određivanje poluživota radioaktivnog materijala, Gros je izračunao da uz ovakav akumulirani rizik čovečanstvu preostaje otprilike 35 godina do nuklearnog rata.

Zašto je situacija toliko dramatična?

Nobelovac upozorava na nekoliko ključnih razloga zbog kojih se bezbednosna situacija u svetu drastično pogoršala:

• Slabljenje međunarodnih sporazuma i mehanizama kontrole nuklearnog naoružanja.
• Nova trka u naoružanju i visoke napetosti među silama koje poseduju ogromne vojne kapacitete.
• Prekid komunikacije i dijaloga među vodećim nuklearnim silama.

Gros ističe da je najjednostavniji, ali i najvažniji korak za smanjenje opasnosti upravo ono što zvuči gotovo banalno, države moraju međusobno da razgovaraju.

Ima li nade za spas?

Ipak, slavni fizičar naglašava da njegovih “35 godina” ne predstavlja fiksni datum apokalipse niti naučno garantovano odbrojavanje do kraja sveta.

Reč je o provokativnom upozorenju na rizik koji su stvorili sami ljudi, što znači da ga ljudi mogu i smanjiti ako hitno preduzmu konkretne korake i obnove međunarodni dijalog.