“Čarls je tražio da Vilijam i Hari hodaju iza kovčega svoje majke”, tvrdi Dajanin brat

Čarls Spenser se u svojoj novoj knjizi prisetio “paklenog” hoda kroz London do mesta gde je održana sahrana princeze Dajane. Hodao je iza njenog kovčega zajedno sa kraljem Čarlsom, princom Filipom, princom Vilijamom i princom Harijem.

“Bilo je pakleno ući u taj tunel tuge”

“Princ Čarls je pokušao da preuzme komandu, očigledno dugo razmišljajući o rasporedu koji ćemo nas petoro, kao glavni ožalošćeni, zauzeti iza Dajane.

Kada je rekao: ’Dakle, ja ću ići u sredini, sa Vilijamom s desne i Harijem s leve strane’, princ Filip ga je nadjačao, mirnim glasom koji nije ostavljao prostora za bilo kakvo protivljenje. ’Ne, nećemo to tako uraditi’, rekao je. Zatim je, klimnuvši glavom u mom pravcu, nastavio: ’Čarls (Spenser) predstavlja svoju sestru i njihovu porodicu, tako da će on ići u sredini, sa Vilijamom i Harijem s obe strane, a ti i ja ćemo biti na krajevima.’ Princ Čarls je izgledao kao da trpi bol, ali je bez reči popustio pred očevim autoritetom”, piše u knjizi čije odlomke objavljuje Daily mail.

Spenser je dalje opisao kako je princ Filip hladnokrvno izdao uputstva da marširaju zajedno i gledaju pravo ispred sebe, pognutih glava.

“Usledilo je najpotresnije iskustvo u mom životu, daleko teže od čitanja oproštajnog govora – koje mi se od tada iznova vraća u desetinama uznemirujućih noćnih mora. Bilo je pakleno ući u taj tunel tuge, naročito zato što nismo mogli da vidimo lica pojedinaca u masi“, navodi se.

Princ Vilijam i princ Hari koji su tada imali 15 odnosno 12 godina, izjavili su u Bi-Bi-Sijevom dokumentarcu iz 2017. godine, “Dajana: Sedam dana”, da je odluka da se pridruže povorci na sahrani svoje majke bila “zajednička odluka”, pri čemu je Vilijam napomenuo: “Nije to bila laka odluka; bila je to kolektivna porodična odluka da se to učini”.

Hari je pisao o sahrani i učešću u povorci u svojim memoarima iz 2023. godine, “Rezerva”, pa se prisetio kako se pojavila ideja da on ne učestvuje.

“Moraju biti prisutna oba princa. Verovatno da bi se pridobile simpatije javnosti. Ujak Čarls je bio besan. Ali ja nisam bio. Nisam želeo da Vili prolazi kroz takvo iskušenje bez mene. Da su uloge bile zamenjene, on nikada ne bi želeo — štaviše, ne bi mi dozvolio — da idem sam”.

Svetska javnost je komentarisala da je bilo surovo dopustiti da Vilijam i Hari učestvuju u povorci.

“Dajana to nikada ne bi želela”

Čarls Spenser tvrdi da je imao sukob sa kraljem Čarlsom oko učešća Vilijama i Harija na Dajaninoj sahrani.

Kada je saznao da Čarls III želi da prinčevi hodaju iza kovčega svoje majke, nije to želeo da prihvati.

“Pa, to se neće desiti”, rekao sam hladnokrvno i odlučno. Taj predlog mi je delovao potpuno varvarski i apsolutno neprihvatljivo“, napomenuo je.

Dajana je Spensera odredila za staratelja svojih sinova, a on kaže da se usprotivio jer ona “nikada ne bi želela da Vilijama i Harija izloži tako užasnom iskustvu”.

Ipak, glavnu reč je vodio njihov otac, tadašnji princ Čarls koji je pozvao Spensera kako bi razgovarali o tom neslaganju. “Shvatam da ste rekli da ne želite da Vilijam i Hari idu iza Dajaninog kovčega”, rekao mu je. Brat Lejdi Di je odgovorio: “Naravno da ne, gospodine. Dajana to nikada ne bi želela”.

Kada je princ Čarls rekao da je to učinio na sahrani svog strica, lorda Mauntbatena, Spenser je tvrdio da mu je odgovorio: “Ali imali ste 30 godina, gospodine, a on vam nije bio majka”.

“Izgubio je živce”, napisao je Spenser, prema navedenom odlomku pa otkrio šta je Čarls II dalje rekao: “U tome je problem sa vašom porodicom. Nemate trunke osećaja dužnosti!’.

U nastavku se ističe: “Princ Čarls je nastavio da besni, a ja ga nisam prekidao. Zatim je zaćutao. Pretpostavio sam da ta pauza znači da pokušava da se savlada, ali je onda preko telefona iskalio ono što sam oduvek smatrao njegovim potisnutim prezirom prema Dajani i zgroženošću time što je svet bio toliko potresen njenom smrću: ’Budi siguran’, prosiktao je, ’brzo ćemo je zaboraviti!’ Bio sam toliko zapanjen da mi je trebalo nekoliko sekundi da odgovorim. ’Ne mogu da verujem da ste to upravo rekli’, rekao sam ravnodušno, pre nego što sam spustio slušalicu”.

Bakingemska palata je reagovala na ovakve tvrdnje ali nije komentarisala deo u kojem piše da je Dajana ispričala bratu da je njen muž zaljubljen u muškarca.

“Na sahrani nisu ispoštovali Dajaninu želju. Laknulo im je kada je umrla”

Spenser opisuje kako je posredovao između svoje porodice, frakcije iz Bakingemske palate koju je predvodila kraljica Elizabeta, i Dajaninog bivšeg supruga, tada budućeg kralja Čarlsa dok su planirali njenu sahranu.

“U očima Bakingemske palate, Dajana je čak i nakon smrti pripadala njima. Od njene porodice se, uprkos razvodu, jednostavno očekivalo da se povinuje svim odlukama kraljevske porodice”.

Spenser je naveo da je pokušao da iznese zahteve u ime porodice: “Moje sestre su znale da je Dajana oduvek želela da se nakon njene smrti izvodi Mocartov Rekvijem.

Ali kada sam to preneo, ta mogućnost je odbačena: rečeno mi je da se nijedan deo rekvijema ne sme izvoditi na sahrani koju vodi Anglikanska crkva. Kasnije sam saznao da to nije tačno – bila je to prva od mnogih neistina kojima su me tadašnji zvaničnici zasipali”, istako je.

Spenser je u knjizi napisao da su se, iako su se neki članovi najužeg kraljevskog kruga prema njemu ophodili ljubazno, “u Palati nalazili i drugi – što sam već znao – kojima je laknulo, pa su čak bili i zadovoljni, što je ona otišla”.