Bio je ugledni vojni hirurg, a tek nakon njegove smrti saznalo se da je rođen kao žena

Smrt uglednog generalnog inspektora britanskih vojnih bolnica, doktora Džejmsa Berija, koji je preminuo 25. jula 1865. godine u Londonu, trebalo je da označi kraj jedne briljantne i burne karijere. Umesto toga, pokrenula je jedan od najfascinantnijih skandala viktorijanske epohe.

Beri je preminuo od posledica teške dijareje i dizenterije, a za sobom je ostavio strogu i neobičnu naredbu: zahtevao je da se njegovo telo nakon smrti ne pregleda niti presvlači, već da bude odmah sahranjen u odeći i posteljini u kojima je izdahnuo. Međutim, njegova poslednja želja nije ispoštovana.

Šok nakon smrti: “Kakav ste vi to doktor kad niste videli?”

Kada je služavka Sofija Bišop počela da priprema telo pokojnog generala za sahranu, otkrila je nešto što ju je ostavilo bez reči: odlikovani oficir i hirurg na rođenju je bio upisan kao žensko dete.

Videvši priliku da unovči svoje neverovatno otkriće, Bišopova je odmah potražila Berijevog ličnog lekara, vojnog hirurga dr D. R. Makinona, tražeći novac za ćutanje. U zvaničnom izveštaju koji se danas čuva u britanskom Nacionalnom arhivu, dr Makinon je detaljno opisao njihov dramatični susret:

“Rekla je da je dr Beri bio žensko i da sam ja ‘baš fin doktor’ kad to nisam znao, te da ne bi volela da je ja lečim. Odgovorio sam joj da me se uopšte ne tiče da li je dr Beri bio muškarac ili žena… Potom je rekla da je pregledala telo i da je reč o ‘savršenoj ženskoj osobi’, kao i da postoje tragovi da je u ranoj mladosti rodila dete. Upitao sam je kako je došla do tog zaključka, a ona je, pokazujući na donji deo stomaka, odgovorila: Po belezima ovde. Ja sam udata žena, majka devetoro dece i valjda ja to znam!” – stoji u njegovom zapisu.

Makinon je hladno odbio da joj plati, navodeći da su svi Berijevi rođaci mrtvi i da nije na njemu da otkriva njegovu tajnu. Generalnom registru kasnije je poručio:

“Da li je dr Beri bio muškarac, žena ili hermafrodit, ne znam, niti sam imao razloga da to utvrđujem, budući da pod zakletvom mogu da potvrdim da telo pripada osobi koju već osam ili devet godina poznajem kao generalnog inspektora bolnica.”

Kada ucena nije uspela, vest se munjevito proširila i dospela u novine, a britanski vojni vrh je, u strahu od neviđene sramote, zapečatio sve Berijeve dosijee na punih sto godina.

Ko je zapravo bio Džejms Beri?

Istorijska dokumenta i forenzička analiza pisama otkrivaju da je Beri rođen oko 1789. godine u Korku, u Irskoj, kao Margaret En Balkli. Porodica, koja je živela u siromaštvu, uz pomoć uticajnih i liberalnih prijatelja, među kojima su bili venecuelanski general Fransisko Miranda i lord Buhan, skovala je plan da mu omogući obrazovanje. Pošto ženama u to vreme nisu bili dozvoljeni ni studiranje medicine ni vojna služba, preuzeo je identitet preminulog ujaka, slikara Džejmsa Berija.

Krajem 1809. godine, u svojoj dvadesetoj godini, Beri se s majkom, koju je predstavljao kao tetku, preselio u Edinburg i upisao studije medicine. Diplomirao je 1812, potom položio ispit na Kraljevskom koledžu hirurga u Londonu, a već 1813. stupio u britansku vojnu službu. Od tada pa sve do smrti dosledno se izjašnjavao i živeo kao muškarac i džentlmen, koristeći muške zamenice.

Istorijski podvig u Africi: Carski rez koji su preživeli i majka i dete

Tokom pola veka vojne službe, Beri je službovao širom Britanskog carstva – u Južnoj Africi, na Jamajci, Mauricijusu, Malti, Krfu, Krimu i u Kanadi. Gde god je radio, sprovodio je stroge higijenske mere i zalagao se za bolju ishranu vojnika, čistiju vodu i humaniji tretman zatvorenika i obolelih od lepre.

Najveći profesionalni trijumf ostvario je 1826. godine u Kejptaunu. U vreme kada je carski rez za majku predstavljao gotovo sigurnu smrtnu presudu i uglavnom se izvodio kako bi se spasilo dete nakon njene smrti, Beri je operisao Vilhelminu Munik i spasao i nju i novorođenče. Bio je to prvi zabeleženi uspešan carski rez koji je evropski lekar izveo na tlu Afrike, a koji su preživeli i majka i dete – čitav vek pre nego što je ovaj zahvat postao rutinska medicinska praksa.

Vek tišine i konačna istina

Nakon Berijeve smrti, britanska vojska pokušala je da uguši svaku raspravu o njegovom polu, a vojni arhivi ostali su pod ključem sve do pedesetih godina 20. veka, kada je istoričarka Izabel Rej ponovo otvorila slučaj. Kasnija opsežna istraživanja južnoafričkog lekara Majkla di Prea potvrdila su Berijev identitet poređenjem rukopisa.

Savremeni istoričari dr Džejmsa Berija vide i kao medicinskog genija koji je zadužio čovečanstvo i kao pionirsku figuru transrodne istorije – čoveka koji je, uprkos krutim društvenim barijerama, uspeo da živi pod sopstvenim uslovima i ostavi trag u istoriji medicine.

Dr Džejms Beri počiva na groblju Kensal Grin u Londonu. Na njegovom skromnom nadgrobnom spomeniku i danas stoje njegovo izabrano ime i najviša funkcija koju je obavljao: generalni inspektor vojnih bolnica.