Potresna ispovest Dunje Živanović: “Lečili smo sina od tumora koji nije imao”

Dunja Živanović, majka Jakova i Mihajla, za “Blic ženu” govori o najtežoj godini svog života. Njen mlađi sin operisan je zbog tumora na mozgu pre nego što je napunio dva meseca, a potom je, nakon dijagnoze agresivnog malignog tumora, započeo hemioterapiju. Međutim, analiza obavljena u Italiji pokazala je da prvobitna dijagnoza sarkoma nije bila tačna. Dok čeka konačne rezultate, Dunja se priseća borbe za sinovljev život i trenutaka koji su zauvek promenili život njene porodice.

Ultrazvuk otkrio promenu u bebinoj glavi

Dunjina druga trudnoća od početka je zahtevala dodatni oprez. Zbog krvarenja je dva puta bila hospitalizovana, ali je, kako kaže, osim toga sve proticalo relativno uredno. Tada je živela u Bajinoj Bašti, a planirala je da se, kao i prvi put, porodi u Nišu.

U 34. ili 35. nedelji trudnoće osetila je ubrzano lupanje srca. Budući da je u prvoj trudnoći imala visok krvni pritisak, odlučila je da ode u bolnicu. Tamo je zatekla doktora Petra Stojkovića, koji joj je vodio trudnoću i predložio da odmah urade ultrazvučni pregled.

– Došla sam zbog ubrzanog rada srca, a lekar mi je rekao: “Hajde, kad si već tu, da uradimo ultrazvuk.” Bukvalno u trenutku kada je prislonio ultrazvuk na stomak, bilo je jasno da nešto postoji. Pokušao je da smiri situaciju, ali sam po njegovom licu videla da to nešto, šta god da je, nije u redu – priseća se Dunja.

Ubrzo je zakazan pregled fetalnom magnetnom rezonancom, koji je pokazao masu u bebinoj glavi. Konzilijum u Beogradu, na kojem je trebalo da se razgovara o daljim koracima, bio je zakazan za 21. novembar. Međutim, Mihajlo je došao na svet upravo tog dana.

Porođaj mesec dana pre termina

Dunja je u Beograd doputovala dva dana pre zakazanog konzilijuma, a već prve noći pukao joj je vodenjak. Bila je prestravljena, naročito zato što lekari još nisu znali kakva se tačno promena nalazi u bebinoj glavi.

Prvo dete rodila je carskim rezom, pa je očekivala da će se i drugi put poroditi na isti način.

– Bila sam potpuno prestravljena. Prvi porođaj bio mi je carski rez, a i drugi je bio planiran tako. Stalno sam ponavljala lekarima da mora da bude carski rez, jer sam u svojoj glavi verovala da je to sigurnije za njegovu glavu. Mi tada još nismo znali šta se nalazi u njegovoj glavi. Međutim, odveli su me u salu za prirodni porođaj i uključili indukciju. Tada mi je postalo jasno da neće biti onako kako sam planirala – govori Dunja.

Mihajlo je rođen 21. novembra, mesec dana pre očekivanog termina. Prema majčinim rečima, po rođenju je delovao stabilno. Kratko je bio uz nju, a zatim je prebačen na Institut za majku i dete, gde su nastavljena ispitivanja.

– Bio je kod mene možda petnaestak minuta, a onda su ga odvezli. Ja sam informacije dobijala telefonom. Govorili su mi da je stabilan i da je magnet urađen odmah po rođenju potvrdio ono što se videlo na fetalnom magnetu – objašnjava.

Prema Dunjinim rečima, lekari su ustanovili da Mihajlo ima arteriovensku malformaciju, ali i dodatnu tumorsku promenu. U početku se nadala da je problem vezan samo za krvne sudove, naročito zato što je njen suprug Nenad imao slično zdravstveno iskustvo i bio operisan sa 18 godina.

Ipak, posle dve nedelje bolničkih ispitivanja, porodici je saopšteno da Mihajlo ima i malformaciju i tumor.

Tumor se udvostručio pre nego što je Mihajlo napunio dva meseca

Nakon što je Mihajlo pušten kući, porodica je nastavila da ga vodi na redovne kontrole. Jednom nedeljno odlazili su na ultrazvuk, a praćen je i obim njegove glave. Dunja kaže da su se nalazi menjali iz nedelje u nedelju, iako se dečak ponašao kao svaka druga beba.

– On je bio potpuno normalna beba. Nisi mogao ni na jedan način da primetiš da nešto nije u redu. Jeo je, razvijao se, sve je izgledalo uobičajeno. Ali su ultrazvučni nalazi svaki put bili drugačiji i to me je plašilo – objašnjava.

Novi pregled magnetnom rezonancom, urađen u Beogradu, pokazao je da se tumorska promena udvostručila. Lekari su odlučili da operacija više ne može da se odlaže.

– Plan je bio da se operacija odloži što duže, možda čak do njegovog prvog rođendana, da poraste i ojača. Ali tumor je porastao duplo i postalo je jasno da mora hitno da se operiše. Nije imao ni puna dva meseca – priseća se.

Pre glavnog zahvata lekari su obavili intervenciju na krvnim sudovima kako bi smanjili rizik od krvarenja. Mogućnost velikog gubitka krvi bila je jedan od najvećih rizika, naročito zbog Mihajlovog uzrasta.

“Rekli su mi da neće preživeti operaciju”

Veče pred operaciju Dunja je pozvana na razgovor sa anesteziolozima. Taj trenutak i danas pamti kao jedan od najtežih u životu.

– Potpisala sam saglasnost za operaciju, a onda su me pozvali na razgovor. Anesteziolozi su mi, vrlo otvoreno, rekli da moj sin neće preživeti operaciju. Doslovno tim rečima. Rekli su mi da statistika pokazuje da on tu operaciju neće preživeti. Imala sam osećaj da biram između toga da ga operišu, uz ogroman rizik, ili da ostane sa tumorom sa kojim, kako su mi tada objasnili, neće moći dugo da živi – svedoči Dunja.

Uprkos svemu, nije odustala. Odmah je pozvala doktorku Marinu, neurohirurškinju koja je trebalo da operiše Mihajla.

– Rekla sam joj šta su mi saopštili. Ona je došla u moju sobu i rekla: “Da ja mislim da on neće preživeti, ne bih ni ulazila u tu operaciju.” Te njene reči su me potpuno umirile. Sutradan sam bila mirna. Znala sam da ide na operaciju i da će se vratiti – priseća se.

Njen suprug Nenad, kaže, mnogo teže je podneo taj dan. Operacija je trajala oko 11 sati, a Dunja je tokom zahvata dobijala informacije da je Mihajlo stabilan. Kada joj je doktorka saopštila da je operacija završena, poželela je samo jedno.

– Kada je doktorka ušla da mi kaže da je operacija završena, ja sam je samo pitala: „Mogu li da vas zagrlim?“ Taj zagrljaj nikada neću zaboraviti. Bila sam svesna da je ona spasila moje dete – govori Dunja.

Posle operacije stigla je dijagnoza agresivnog tumora

Iako je zahtevna operacija bila završena, Mihajlovo lečenje tek je počinjalo. Usledile su dodatne intervencije zbog zarastanja operativne rane, a porodica je u bolnici provela oko mesec dana. Potom su stigli rezultati analize tumorskog tkiva.

Prema Dunjinim rečima, saopšteno joj je da Mihajlo ima izuzetno redak i agresivan maligni tumor, prvobitno klasifikovan kao sarkom.

– Govorili su mi da je to jedan od najagresivnijih malignih tumora, da je veoma redak, da se gotovo niko nije susretao sa takvim slučajem kod bebe. Čitala sam da su šanse za preživljavanje veoma male, da se pominje i pet odsto, ali ja to kao da nisam registrovala. Čitala sam samo ono što sam mogla da podnesem. Sve što je bilo loše nekako sam izbacivala iz glave – priznaje.

Informacije koje je tada dobijala bile su, kaže, obeshrabrujuće, ali najgori ishod nije mogla da prihvati kao izvestan. Na prvom razgovoru na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ponovo se suočila sa strahom.

– Govorili su mi da je kraj neizvestan, da postoji mogućnost da se tumor već proširio ili ponovo porastao i da će možda biti potrebna nova operacija. Ja sam se pitala na osnovu čega mi to govore, jer još nismo imali novi magnet. Možda danas taj razgovor pamtim intenzivnije nego što je zaista izgledao, ali za mene je to bio jedan od najgorih trenutaka – iskrena je.

Ipak, naredni pregled magnetnom rezonancom nije pokazao vidljivu tumorsku promenu. Za Dunju je to bio trenutak ogromnog olakšanja.

– Kada su mi rekli da je magnet čist, to je bila najbolja vest koju sam mogla da čujem. Ali odmah zatim sam čula da to što je sada čist ne znači da će biti i sutra. Ponovo sam pozvala doktorku Marinu i pitala je da li je sigurna. Ona mi je potvrdila da je magnet čist – prepričava.

Provera dijagnoze u Italiji

Mihajlo je započeo hemioterapiju, a uprkos operacijama, boravcima u bolnici i lečenju, Dunja kaže da se dobro razvijao. Jeo je, igrao se i reagovao na okolinu, što je, prema njenim rečima, iznenađivalo i pojedine zdravstvene radnike.

– Kada me pitaju kako je Mihajlo, ja kažem: “Super je, jede, igra se.” A oni me pitaju: “Kako mislite, igra se?” Pa igra se kao i svaka druga beba. Kada su ga videli, bili su iznenađeni koliko je aktivan. A ja sam se pitala šta je tu čudno, jer sam ga takvog gledala svakog dana – objašnjava.

Kontrolni snimci tokom lečenja nisu pokazivali povratak tumora. Ipak, Dunja je s vremenom sve češće razmišljala o tome da zatraži dodatno mišljenje o dijagnozi.

– Stalno sam slušala pitanja drugih majki da li sam slala uzorke negde na dodatnu analizu. Nisam, jer sam bila mirna sa tokom njegovog lečenja. On je bio dobro, snimci su bili čisti. Nisam želela ništa da diram. Ali onda sam se zapitala kako je sve to moguće i odlučila da pošaljem uzorak. Znala sam da će mi makar doneti mir – govori.

Uzorak tumorskog tkiva poslat je na analizu u Italiju. Samo četiri dana kasnije zazvonio joj je telefon.

Pročitajte i Sara je sa 21 godinom rodila BLIZANCE, a onda je JEDAN SIN DOBIO TEŠKU DIJAGNOZU: “Imali su nepunih sedam meseci kada sam kod Vukašina primetila neobične trzaje”

Poziv iz Italije: “To nije sarkom”

Dunja kaže da ju je lekar iz Italije pozvao pre nego što je stigla konačna pisana dokumentacija. Vest koju joj je saopštio nije odmah mogla da pojmi.

– Rekao mi je da ne može da čeka da pošalje konačan nalaz, jer su to ogromne vesti. Saopštio mi je da Mihajlo nema taj tumor, da nije sarkom. Rekao mi je da mi sve vreme lečimo dete od tumora koji nema. Ja sam to čula, ali mi je trebalo vremena da shvatim šta mi zapravo govori – priseća se Dunja.

Kada je vest prenela lekarima u Srbiji, kaže da su je pitali da li je sigurna da je dobro razumela razgovor na engleskom. Zato je ponovo pozvala italijanskog lekara.

– Počela sam da sumnjam u sebe. Da li sam dobro čula? Da li sam dobro razumela? Pozvala sam ga ponovo i objasnila situaciju. On mi je vrlo jasno rekao: “To nije sarkom. Ne radite ništa, pauzirajte lečenje dok se to ne razjasni.” Tada sam konačno shvatila šta se događa – govori.

Prema Dunjinom svedočenju, analiza u italijanskom centru isključila je prvobitnu dijagnozu sarkoma, ali u trenutku razgovora konačna dijagnoza još nije bila potvrđena. Uzorci su poslati na dodatnu analizu u Rim.

Iako neizvesnost još traje, Dunja kaže da je vest da nije reč o prvobitno dijagnostikovanom agresivnom tumoru porodici donela ogromno olakšanje.

– Mi smo slavili, jer smo znali da, šta god da jeste, nije ono najgore čega smo se plašili. Lekar je imao pretpostavku o tome šta bi moglo da bude, ali nije želeo da daje konačnu dijagnozu. Zato su uzorci poslati dalje i sada čekamo rezultate – objašnjava.