“Mama me je kao bebu prodala na crnom tržištu”: Teška ispovest žene o lošem odrastanju

Tokom odrastanja, Patricijina usvojiteljka Žaklin ponavljala joj je isto upozorenje iz dana u dan.

– Ako ti iko ikada priđe u školi ili stane pored tebe na ulici i kaže ti da uđeš u auto, nemoj ići -govorila joj je majka. Žaklin je živela u neprekidnom strahu da će joj ćerka biti oduzeta i vraćena biološkoj majci, jer je dobro znala odakle je beba došla. Ipak, Patricijini usvojitelji su verovali da su samo zaobišli zvanične kanale usvojenja, ne shvatajući da su uvučeni u mrežu trgovine ljudima.

– Odrastajući, znala sam da nešto nedostaje. Iako su mi roditelji uvek govorili da sam usvojena, definitivno sam osećala da postoji neka misterija, nešto što mi ne govore. Postojao je osećaj da se stvari prikrivaju – priseća se Patricija u razgovoru iz svog doma u Teksasu.

Njen usvojitelj Vilijam radio je kao inspektor za meso, pa porodica nije imala mnogo novca. Sa druge strane, Žaklin je imala ozbiljnih problema sa alkoholom i bila je sklona eksplozivnim izlivima nasilja nakon kojih bi usledila izvinjenja kroz suze. Patricijina najranija sećanja vezana su za svađe, viku, razbijene tanjire, isključenu struju i zapušten dom. Odnosi u kući bili su toliko loši da su prostorijama milele buve i bubašvabe.

– Moja majka je pila i pre nego što sam ja došla, ali verujem da je život pod pretnjom da će im oduzeti jedino dete samo pogoršao njihove zavisnosti. Znala sam da ti ljudi nisu u redu i nisam sasvim razumevala zašto. Često sam se pitala: Kako sam dospela u ovu porodicu? Poznavala sam drugu usvojenu decu koja su imala veoma lepe domove, a u kući u kojoj sam ja odrastala bilo je buva i bubašvaba. Stalno sam razmišljala, kakav bi me to sistem smestio u ovakvu porodicu? – priča Patricija.

Trenutak kada se sve srušilo: “Nemaš krštenicu i ne znamo kad ti je rođendan”

Kada je imala 12 godina, Patricija je poželela da glumi u jednoj profesionalnoj predstavi, zbog čega joj je bila potrebna kartica socijalnog osiguranja. Tada joj je otac Vilijam priznao šokantnu istinu, da nikada nisu dobili njen izvod iz matične knjige rođenih i da uopšte ne znaju kada je njen pravi rođendan.

U tom jednom trenutku, svo poverenje koje je imala u njih potpuno je puklo.

– Počela sam da se brinem: Da li sam ukradena? Odakle dolazim? Postoji li negde majka čija je beba nestala iz bolnice? Bila sam prestravljena da će me odvesti i staviti u sistem hraniteljstva, ali sam u isto vreme odrastala u domu punom zlostavljanja i zanemarivanja -iskrena je ona.

Kada je napunila 18 godina, saznala je punu pozadinu svoje priče. Njeni usvojitelji su potražili pomoć advokata po imenu Bob kada su shvatili da ne mogu imati biološku decu, svesni da ne bi prošli stroge provere konvencionalnog procesa usvojenja. Advokat im je dao uputstvo da se jednostavno pojave ispred bolnice, preuzmu bebu bez ikakvih papira i potpisanih dokumenata i odvezu se kući.

Nakon toga, Bob im je slao fakture kako bi navodno pokrio bolničke troškove i troškove biološke majke, uz obećanje da će im poslati papire kada isplate dugu sumu od 15.000 dolara. Međutim, kada su mu platili ukupno 30.000 dolara bez ikakvog dokaza o usvojenju, prekinuli su kontakt.

– Trebalo je da znaju, kada im je rekao da se pojave ispred bolnice i preuzmu bebu bez papira, da je Bob loš momak. Mislim da me nikada nisu posmatrali kao žrtvu trgovine decom, ali su u tom trenutku shvatili da su obmanuti i da su sada saučesnici u usvojenju na crnom tržištu. Moji roditelji su imali tajne koje su morali da čuvaju. Odrasla sam razumevajući da su oni slomljeni ljudi – objašnjava Patricija.

Bajka o “posebnoj dami” i potraga preko digitalnih zapisa

Žaklin je Patriciji tokom odrastanja pričala bajkovitu priču o njenoj biološkoj majci, opisivala ju je kao “posebnu damu” iz ugledne i bogate porodice koja ju je nosila u stomaku, ali je morala da je da na usvajanje kako bi otišla na univerzitet i stekla obrazovanje. Patricija danas veruje da je ta priča bila samo još jedna laž koju je servirao advokat kako bi lakše prodao bebu.

Vilijam je preminuo od otkazivanja srca kada je Patricija imala 25 godina, dok je Žaklin umrla 2008. godine od komplikacija izazvanih alkoholizmom. Nešto više od godinu dana kasnije, u Teksasu su matične knjige rođenih prvi put digitalizovane. Patricija je to iskoristila i pretražila sve porođaje bez imena i bez navedenog oca u svojoj blizini tokom četiri nedelje, pronašavši samo jednu devojčicu rođenu od žene po imenu Dina.

Uz pomoć volontera specijalizovanog za potrage za usvojenima, pronašla je Dinino udato prezime i njenu adresu preko sajta za godišnjicu mature. Poslala joj je pismo i imejl, a odgovor je stigao u roku od 24 sata. Dogovorile su se da se sretnu u restoranu pržene ribe u Teksasu koji je izabrala Dina.

Susret iz pakla na prašnjavom parkingu: “Bila sam prevarena i zbunjena”

Prvi susret sa biološkom majkom bio je potpuno razočaranje.

– Zamišljala sam da će se moje ponovno okupljanje dogoditi, možda u lobiju hotela, u kafiću ili parku. Ali odjednom stojim na ovom prašnjavom parkingu ispred ovog restorana pržene ribe i mislim: ‘Ništa od ovoga nije onako kako sam zamišljala da će biti’ – opisuje Patricija.

Iako je prepoznala oči i osmeh svoje biološke majke, Dina nije bila ni blizu žene iz njenih snova.

– Žena koja je stajala ispred mene nije izgledala, zvučala niti se ponašala kao žena koju su me učili da očekujem. Odrasla sam verujući da će biti na određen način, ali sam vrlo brzo shvatila da je sve bilo zasnovano na lažima, verovatno onima koje je plasirao advokat, dizajniranim da proda bebu. Osećala sam se prevareno, izdano i zbunjeno – priča ona.

Kada je Patricija upitala za svog biološkog oca, Dina joj je hladno i bez saosećanja rekla: “Volela bih da imam bolje vesti, ali bila sam silovana”.

– Bio je to udarac u stomak. Znala sam da žena može biti zaista povređena ako dovedete u pitanje njeno iskustvo seksualnog nasilja, ali mi je intuicija govorila da to nije istina. Govorila mi je to dok je jela sendvič, u prvih 30 minuta našeg susreta. Rečeno je tako nepromišljeno -prisetila se Patricija.

Narednih godinu dana pokušavale su da izgrade odnos, ali je Dina bila teška, sebična i opterećena sopstvenim traumama i dugogodišnjim stidom. Patricija je morala pažljivo da bira svaku reč.

– Nakon godinu dana hodanja po jajetu, osećala sam da ne mogu biti svoja niti reći kako se zaista osećam o stvarima, jer bi minut u kom bi ona prekinula veze sa mnom značio da nikada neću pronaći svog biološkog oca. Tako da sam morala da pristajem na sve, nadajući se da će konačno biti iskrena sa mnom – navodi ona.

Obrt veka i pronalazak pravog oca: “Bio je moja muška verzija”

Odnos sa Dinom se na kraju ugasio, ali pre prekida, Dina joj je poslala imejl u kom je sugerisala da njen otac možda nije osoba koju je ranije pominjala, već čovek po imenu Džeri Najt, ostavivši joj njegovu imejl adresu.

Patricija mu je pisala i istog dana dobila emotivan odgovor. DNK test je ubrzo potvrdio da je Džeri zaista njen otac. Ovog puta, Patricija je prišla susretu drugačije – edukovala se preko organizacija za podršku usvojenima i prvo razgovarala s njim telefonom.

Susret u Džerijevom domu u Teksasu bio je magičan.

– Bilo je to magično sećanje kada sam ga upoznala. Osećala sam se kao da ga poznajem ceo život. Imali smo toliko sličnosti. Mislili smo isto. Mogli smo da završavamo rečenice jedno drugom. Naš omiljeni sladoled bio je od pistaća. Zaista se činilo kao da upoznajem mušku verziju sebe – opisuje Patricija sa osmehom.

Kada su se sreli, Džeri je rekao da veruje da mu je ostalo još pet dobrih godina života, na šta mu je Patricija odgovorila da se kladi u deset. Bila je u pravu – Džeri je preminuo 2021. godine, tačno deceniju nakon što su se prvi put sreli. Tokom tih deset godina postali su izuzetno bliski, a Džeri je prisustvovao i rođenju unuka, sinova Patricijine ćerke Viktorije. Džerijeva supruga Suzan postala je majka kakvu je Patricija oduvek želela.

Misija isceljenja i knjiga kao priručnik za usvojene

Danas Patricija služi u odboru Nacionalnog udruženja usvojenih i roditelja (NAAP), drži predavanja širom SAD i bori se za reformu sistema usvojenja. Njena knjiga “Wonderland – Memoir of a ‘Black Market’ Adoption” donosi kompletnu priču o njenom životu, a ona je u šali naziva “priručnikom kako ne treba postupati prilikom ponovnog spajanja”.

Iako sa Dinom nije razgovarala već 10 godina, Patricija ne žali što je krenula u potragu.

– Ne samo da me je moje iskustvo dovelo do toga da radim na zagovaranju u zajednici usvojenih i pomognem hiljadama ljudi, već sam se zaista iscelila ponovnim spajanjem sa oba biološka roditelja. Od Džerija sam dobila tu podršku, stabilnost i biološku povezanost koju sam tražila ceo život, i to je bilo neverovatno isceljujuće – zaključuje Patricija.

Sina je rodila sa 18 godina i poslednji put ga videla kao bebu: 33 godine čuvala je njegovu fotografiju, a onda je usledio ŠOKANTAN obrt