Želite samo da ležite i ne radite ništa? Karl Jung je objasnio zašto je to alarm koji psiha šalje

U današnjem svetu i društvu čovek je pritisnut nepisanim pravilom da čak i slobodno vreme treba da bude produktivno. Sport, putovanja, hobiji, sticanje novih iskustava – sve je to korisno, dok se višesatno ležanje i gledanje u plafon smatra sramotnim. Međutim, ponekad se unutar našeg bića odvijaju akcije kojih nismo svesni, a neophodne su za kompletno resetovanje sistema, otkrivaju psiholozi.

Slikovito objašnjeno, to izgleda otprilike ovako… Mesecima funkcionišemo kao autopilot: obavljamo poslove koji nas ne čine srećnim, ispunjavamo tuđa očekivanja, zaglavljeni smo u vezama koje nikuda ne vode… A onda odjednom osetimo da više ne možemo da izdržimo. Da smo na tački ključanja, ili pragu pucanja.

To nije neuspeh, već početak unutrašnjeg restrukturiranja, smatrao je Karl Jung. Čuveni švajcarski psihijatar govorio je da “duša treba da zastane kako bi stigla samu sebe”. Trčimo toliko dugo i brzo, da sopstveno “ja” ostaje daleko iza nas. A šta ako ga izgubimo u toj jurnjavi?

Šta se zapravo krije iza umora?

Postoji više razloga zašto psiha pokušava da pobegne u mir i tišinu. Prvi je neusklađenost sa sopstvenim životom. Na površini sve može izgledati u redu, ali energija se iscrpljuje jer je ulažemo u nešto što više ne osećamo kao naš put. Telo, čak i pre svesnog uma, shvata da ta staza vodi u ćorsokak.

Drugi razlog je gubitak koji nismo procesuirali kako treba. Težak raskid, smrt voljene osobe, odlazak vnekog bliskog – to su najteže situacije u životu koje moraju da se odboluju, jer se ponekad zajedno s njima opraštamo i od sna, od stare slike o sebi. Tuga se ne manifestuje uvek kroz suze, često je prati potreba da se povučemo i osamimo. Psiha obrađuje gubitak, a taj proces troši ogromnu količinu energije.

Emocionalno preopterećenje je još jedan faktor. Ljudi koji su previše osetljivi i pokušavaju da pomognu svima na kraju izgore. Poriv da se isključi telefon i sakrije ispod pokrivača nije ravnodušnost, već alarm, signal da je pauza neophodna.

Lebdenje u međuprostoru

U tom međuprostoru, kada se stari život završio, a novi još nije počeo, treba čoveku vremena da se snađe i pohvata konce. Više niste ista osoba, a još ne razumete u koga se pretvarate. Spolja se ništa ne dešava, iako se unutra odvija ozbiljan rad. Jung je takvo stanje nazvao “bićem između ‘više ne’ i ‘još ne'”.

Potisnuta kreativnost takođe ume da se očituje kroz čudan i neobjašnjiv umor. Kada se potreba za stvaranjem dugo potiskuje, duša se umara bez ikakvog očiglednog razloga. Najbolje što možete da uradite jeste da prestanete da se borite sa sobom. Umesto da se pitate: “Zašto sam tako lenj?”, zapitajte se “Šta mi se to dešava?”. Umor se pojačava upravo zato što sebi ne dozvoljavamo da ga priznamo.

Nema potrebe za izvinjavanjem

Korisno je i zapisivati svoje misli, bez filtera i ulepšavanja. Jednostavno zabeležite sve što vam padne na pamet. Stvari koje su vapile za oslobađanjem usred haosa često izlaze na videlo. Postavite sebi tri pitanja: od čega pokušavam da se zaštitim, šta u mom životu više ne služi svrsi, i koja verzija mene pokušava da se ispoljii? Odgovori možda neće doći odmah. Nekad ćete prvo čuti tišinu.

Veoma je bitno razlikovati privremenu potrebu za pauzom od produžene apatije koja traje nedeljama. U drugom slučaju neophodna je stručna pomoć. Ali, ako govorimo o potrebi da se uspori na nekoliko dana, to ne moramo posmatrati kao problem. Sve zavisi od trajanja perioda tišine, verovao je Karl Jung, koji je svojevremeno otkrio i formulu za sreću.

Neko će shvatiti da je vreme da da otkaz na poslu koji ga ne ispunjava, neko će staviti tačku na vezu u kojoj nema ni ljubavi ni podrške, i posvetiti se stvarima koje će mu pomoći da nastavi dalje. Pauza vraća sposobnost da čujemo sebe. Ponekad se najvažnije stvari dešavaju kada smo iscrpljeni i kada nam je potreban odmor. U tom slučaju, nemojte sebe da forsirate, već pokušajte da shvatite zbog čega ste tako očajnički želeli da se zaustavite.