zasto nas nesto asocira na detinjstvo

Dovoljan je miris kolača koji je pravila baka, nekoliko taktova stare pesme ili zvuk kiše na prozoru i odjednom se pred nama pojavi scena koju godinama nismo prizivali. Ne setimo se samo događaja. Ponekad se vrate osećaj, prostor, ljudi, pa čak i atmosfera koju smo tada doživljavali.

Psihologija ovakva iskustva povezuje sa autobiografskim pamćenjem, odnosno sećanjima na događaje iz sopstvenog života. Ona nisu sačuvana kao uredan snimak prošlosti, već se prizivaju uz pomoć različitih znakova koji su bili deo prvobitnog iskustva. Zato neki miris ili melodija mogu da “otključaju” uspomenu kojoj svesno nismo pristupili godinama.

Mirisi imaju posebnu moć

Jedno od najzanimljivijih otkrića odnosi se upravo na čulo mirisa. Istraživanje Johana Vilandera i Marije Larson pokazalo je da su kod starijih ispitanika mirisi češće prizivali uspomene iz prve decenije života, dok su reči i slike uglavnom vodile ka uspomenama iz kasnijeg perioda. Uspomene izazvane mirisom istovremeno su stvarale snažniji osećaj kao da se osoba zaista vratila u prošlost.

Shutterstock/Kittyfly

Sličan fenomen često se naziva “Prustov efekat”, prema čuvenom književnom primeru u kojem ukus i miris kolača pokreću čitav niz uspomena. Studije pokazuju da uspomene izazvane mirisom mogu da budu posebno emotivne i doživljene intenzivnije od onih koje pokreću neki drugi znaci.

I jedna pesma može da vrati čitav period života

Muzika deluje na sličan način. U istraživanju Petra Janate i saradnika, oko 30 odsto puštenih pesama izazvalo je neku autobiografsku uspomenu, a veliki broj tih sećanja bio je praćen jakim emocijama i nostalgijom.

Shutterstock/Tatiana Diuvbanova

Kasnija istraživanja pokazala su i da uspomene izazvane muzikom mogu biti živopisnije i sadržati više čulnih detalja nego sećanja izazvana, na primer, fotografijama poznatih lica. Zato stara pesma ponekad ne vraća samo podatak gde smo bili, već osećaj prostorije, ljude oko nas i raspoloženje koje smo tada imali.

Zašto se ipak ne sećamo baš najranijeg detinjstva

Postoji i druga strana priče. Većina odraslih ima veoma malo autobiografskih uspomena iz prve tri ili četiri godine života. Ovaj dobro poznat fenomen naziva se dečja amnezija. Istraživanja Patrisije Bauer pokazuju da mala deca mogu da stvaraju i čuvaju sećanja, ali se veliki deo tih ranih uspomena vremenom izgubi ili postane teško dostupan.

Zato ono što nazivamo “uspomenama iz detinjstva” najčešće pripada nešto kasnijim godinama, kada su autobiografsko pamćenje, govor i osećaj sopstvenog identiteta već razvijeniji.

Upravo zbog toga prošlost ponekad izroni kada je najmanje očekujemo. Ne vraćamo se samo onome što se dogodilo, već načinu na koji smo tada doživljavali svet. A miris stare kuće, omiljena pesma ili poznati ukus mogu za nekoliko sekundi da pronađu put do tog davno sačuvanog dela našeg života.