admin
Kasno je za mene, to je rečenica koju mnogi izgovore kada razmišljaju o promeni karijere, novom hobiju, putovanju ili čak ljubavi. Nekima se čini da određene prilike imaju rok trajanja i da posle 40, 50. ili 60. godine više nema prostora za velike životne zaokrete. Međutim, da li je to zaista tako ili smo samo poverovali u društvene norme koje nam govore kada je “pravo vreme” za određene stvari?
Sve više stručnjaka smatra da godine nisu ono što nas sputava – mnogo veća prepreka su uverenja koja sami sebi namećemo. Dok u mladosti često jurimo karijeru, finansijsku sigurnost ili tuđa očekivanja, kasnije dolazi period u kojem jasnije prepoznajemo šta nas zaista čini srećnim. Upravo zato mnogi ljudi tek u zrelijim godinama pronađu hobi koji ih ispunjava, odluče da promene posao, pokrenu sopstveni biznis ili konačno ostvare san koji su godinama odlagali.
freepik
Da osećaj sreće ne opada nužno s godinama potvrđuju i naučna istraživanja. Ekonomista Dejvid Blančflauer analizirao je podatke iz 145 zemalja i došao do zanimljivog zaključka – životno zadovoljstvo kod velikog broja ljudi prati takozvanu U-krivulju. Nakon perioda pada u srednjim godinama, kada su obaveze, stres i odgovornost često najveći, zadovoljstvo životom ponovo raste u kasnijem životnom dobu.
PROČITAJTE JOŠ: Psiholozi otkrivaju zašto neke osobe kasnije pronađu svoju sreću
Autori ističu da na sreću utiču brojni faktori poput zdravlja, međuljudskih odnosa i finansijske sigurnosti, ali rezultati objavljeno i u Journal of Population Economics pokazuju da starenje samo po sebi ne znači i manje zadovoljstva životom. Naprotiv, kod mnogih ljudi donosi više unutrašnjeg mira i prihvatanja sebe.
Da brojke imaju svoje lice pokazuju i iskustva ljudi. U Reddit zajednici r/AskOldPeople, gde stariji korisnici otvoreno govore o životnim iskustvima, jedno pitanje o tome da li su srećniji danas nego u mladosti izazvalo je stotine odgovora. Iznenađujuće veliki broj ljudi napisao je da se upravo u šezdesetim i sedamdesetim godinama oseća zadovoljnije nego ikada.
Razlozi nisu bili spektakularni – većina je navela da su prestali da se opterećuju tuđim mišljenjem, naučili da postavljaju granice i počeli više da uživaju u svakodnevnim sitnicama. Naravno, bilo je i onih koji su govorili o zdravstvenim problemima ili životnim gubicima, ali zajednička poruka bila je da sreća ne nestaje s godinama – ona samo menja oblik.
Shutterstock/AnnaStills
Psiholozi ovakvu promenu objašnjavaju činjenicom da se s godinama menjaju i naši prioriteti. Dok mlađi ljudi sreću često povezuju s uspehom, statusom ili materijalnim dostignućima, stariji mnogo više vrednuju kvalitetne odnose, vreme provedeno s porodicom, zdravlje i osećaj unutrašnjeg mira. Kada prestanemo da jurimo ono što drugi smatraju uspehom, lakše prepoznajemo ono što zaista ima vrednost.
Naravno, bilo bi pogrešno idealizovati starenje. Svako životno doba nosi svoje izazove – od zdravstvenih problema do velikih životnih promena. Ipak, iskustvo često donosi emocionalnu zrelost i otpornost koje je teško steći u mlađim godinama. Mnogi ljudi upravo tada nauče da ne mogu kontrolisati sve što im se događa, ali mogu birati kako će na to odgovoriti.
PROČITAJTE JOŠ: OVE 3 OSOBINE imaju ljudi kojima SREĆA često ide naruku: Nije sve stvar sudbine
Možda je zato pravo pitanje pogrešno postavljeno. Umesto da se pitamo da li smo prestari za sreću, možda bi trebalo da se zapitamo zašto smo uopšte poverovali da sreća ima starosnu granicu. Jer život ne dolazi sa rasporedom koji kaže kada treba pronaći ljubav, promeniti posao, naučiti novu veštinu ili ostvariti dugogodišnji san. Nekome se to dogodi sa 25, nekome sa 45, a nekome tek posle penzije. Ono što je zajedničko svim tim pričama jeste da prvi korak nikada nije zavisio od godina, već od odluke da se napravi promena.
Sreća, na kraju, nema rok trajanja, već zavisi od toga koliko smo spremni da ostanemo radoznali, otvoreni za nova iskustva i verni sebi.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /