admin
Mučnina, povraćanje, grčevi i dijareja mogu se pojaviti gotovo iznenada i za svega nekoliko sati potpuno iscrpeti organizam. Iako se često naziva stomačni virus, zapravo je reč o virusnom gastroenteritisu, odnosno infekciji digestivnog sistema. U većini slučajeva bolest prolazi sama od sebe, ali je važno pravilno reagovati kako bi se sprečila dehidracija.
PROČITAJTE JOŠ: STOMAČNI virus OBARA sa nogu: Evo kako da ga pobedite za dva dana
Kako se prenosi stomačni virus
Jedan od najčešćih uzročnika kod odraslih je norovirus, dok je kod male dece čest rotavirus, protiv kog postoji vakcina. Ovi virusi su veoma zarazni i lako se prenose sa osobe na osobu.
Shutterstock/Photoroyalty
Infekcija se najčešće širi fekalno-oralnim putem. Dovoljna je mikroskopska količina virusa na rukama, hrani ili površinama da dospe u organizam. Zbog toga se stomačni virus posebno brzo širi u domaćinstvima, školama, vrtićima i drugim kolektivima. Redovno pranje ruku sapunom i vodom i dezinfekcija često dodirivanih površina veoma su važni za sprečavanje zaraze.
Simptomi nastupaju naglo
Nakon kontakta sa virusom, simptomi se najčešće javljaju u roku od 12 do 48 sati. Bolest obično počinje naglo, mučninom, povraćanjem, vodenastom dijarejom i grčevima u stomaku. Mogu se javiti i glavobolja, bolovi u mišićima, malaksalost i blago povišena temperatura.
Najizraženije tegobe uglavnom traju jedan do tri dana, ali osećaj iscrpljenosti može potrajati i duže. Povraćanje obično prestaje pre dijareje, dok se probava postepeno vraća u normalu.
Tečnost je ključna
Pošto antibiotici ne deluju na viruse, lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma. Najvažnije je sprečiti dehidraciju.
Tečnost treba unositi često, ali u malim gutljajima, naročito ako postoji mučnina. Voda, nezaslađen čaj i bistra supa mogu pomoći, dok su rastvori za oralnu rehidrataciju iz apoteke posebno korisni jer nadoknađuju i izgubljene elektrolite. Alkohol, kafa i gazirana pića trebalo bi izbegavati jer mogu dodatno pogoršati tegobe.
Šta jesti tokom oporavka
Dok traje jaka mučnina, ne treba se prisiljavati na hranu. Kada se apetit vrati, najbolje je početi sa manjim i laganim obrocima. Banana, pirinač, tost, kuvani krompir, slani krekeri i kuvana piletina mogu biti dobar izbor.
shutterstock_Photoroyalty
Masnu, začinjenu i veoma slatku hranu bolje je izbegavati dok se digestivni sistem ne smiri. Kod nekih ljudi privremeno se javlja i slabija tolerancija laktoze, pa mlečni proizvodi mogu dodatno pojačati nadutost ili dijareju.
PROČITAJTE JOŠ: 7 saveta zlata vrednih: POBEDITE PREHLADU čim osetite prve simptome, i to bez lekova!
Kada treba kod lekara
Većina obolelih oporavi se bez komplikacija, ali lekarska pomoć je potrebna ako se simptomi ne smiruju nakon nekoliko dana, ako se stanje pogoršava ili ako se pojave znaci ozbiljne dehidracije – jaka slabost, vrtoglavica, veoma malo mokrenja ili nemogućnost zadržavanja tečnosti.
Poseban oprez potreban je kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika. Najvažnije je zato na vreme nadoknaditi tečnost, odmarati i postepeno vraćati hranu kada se tegobe smire.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /