Šest zlatnih pravila koja će vam pomoći da uvek imate novca

U domovima naših baka i deka uglavnom se znalo koliko je ostalo do sledeće plate, koliko može da se potroši na namirnice, šta se ostavlja sa strane, a šta se ni po koju cenu ne dira. Stvari se nisu kupovale samo zato što su bile na sniženju, niti se novac previše trošio zato što se tog trenutka činilo da ga ima dovoljno. Sva ova pravila počivala su na nečem što danas često zanemarujemo: na meri, strpljenju i običaju da se misli nekoliko koraka unapred.

Ove navike, naravno, neće učiniti da se obogatite preko noći. Ne mogu da spreče neplanirane troškove, poskupljenja ili finansijske probleme. Ali, mogu vam pomoći da bolje razumete sopstveni budžet i kontrolišete ga, da manje novca bacate na sitnice koje vam nisu potrebne i da u sledeći mesec ne kročite praznog novčanika.

1. Nemojte držati sav novac na jednom mestu

Jedno od najjednostavnijih pravila glasi da novac namenjen svakodnevnom životu odvojite od onog koji treba čuvati. Ne mora to da bude komplikovan sistem. Deo sredstava može biti namenjen plaćanju računa i drugim uobičajenim troškovima, dok se štednja drži na posebnom mestu koje nije toliko lako dostupno za impulsivne kupovine. U banci, na primer.

Odvojena rezerva pruža jasniju sliku. Kada ste svesni da određena suma nije namenjena svakodnevnom trošenju, biće vam lakše da je sačuvate. Naše bake su to znale i bez savremenih finansijskih saveta. Novac za određenu namenu jednostavno se nije dirao.

2. Zapisujte gde sredstva odlaze

Ne morate praviti složene tabele i finansijske izveštaje. Dovoljno je da povremeno zastanete i pogledate gde je novac otišao. Tek tada mnogi shvate koliko se male kupovine mogu pretvoriti u ozbiljan iznos.

Kafa koju ste usput uzeli pred nego što ste ušli u kancelariju dostava hrane, sitnica naručena preko interneta, još jedan proizvod iz prodavnice koji će “možda zatrebati”… Kada se sve sabere na kraju meseca, rezultat može neprijatno da vas iznenadi. Zato je korisno da bar jednom nedeljno pogledate svoje troškove i zapitate se šta vam je zaista bilo potrebno, a šta ste kupili “radi reda”, samo zato što vam se u tom trenutku učinilo prikladnim.

3. Ne kupujte najjeftinije, već ono što zaista vredi

Štednja ne znači automatski kupovinu najjeftinijeg proizvoda. Nekad je upravo suprotno. Ako jeftin par cipela traje jednu sezonu, a kvalitetniji nekoliko godina, ono što je u trenutku kupovine izgledalo kao skuplja opcija dugoročno može biti daleko racionalniji izbor. Isto važi za kapute, obuću, kućne aparate, posuđe i druge stvari koje svakodnevno koristimo.

Bake su često imale običaj da kažu da “nije bogat onaj ko kupuje najjeftinije, već onaj ko zna šta mu se isplati”. Dakle, pre nego što posegnete za proizvodom na sniženju, razmislite koliko će trajati, koliko ćete ga koristiti i da li vam je uopšte potreban. Popust nije ušteda ako ste kupili nešto što vam nije ni trebalo.

4. Uvek u šteku treba imati novac koji je “samo naš”

Jedno od najvažnijih pravila. Čak i mala lična rezerva može čoveku uliti osećaj sigurnosti i nezavisnosti. To ne znači da ne treba pomagati porodici ili čuvati novac samo za sebe. Ali, važno je imati makar mali iznos koji nije unapred namenjen tuđim potrebama, poklonima, računima ili neplaniranim kupovinama. To je štek za situacije kada nam zatreba nešto što nimo mogli da predvidimo.

Veličina rezerve zavisi od mogućnosti. Važnije od iznosa jeste navika da se ona postepeno gradi i da se ne troši bez stvarne potrebe. Jer, mir koji donosi saznanje da imate nešto “sa strane” često vredi mnogo više od stvari koje biste mogli kupiti tim novcem.

5. Ne kupujte samo zato što bi “moglo da zatreba”

Koliko puta ste kupili nešto na sniženju samo zato što je bilo jeftino? A onda je taj proizvod ostao u ormaru, ostavi ili garaži mesecima, nekad i godinama. Na kraju se ispostavi da nismo uštedeli, već samo potrošili novac ranije nego što je trebalo.

Zato pre kupovine napravite kratku pauzu i zapitajte se da li ćete to zaista koristiti u bliskoj budućnosti. Ako je odgovor neodređen – “možda”, “videćemo”, “jednog dana će sigurno zatrebati” – možda je bolje da taj proizvod ostane na polici prodavnice. Nekada je najbolja kupovina upravo ona koju nismo obavili.

6. Prvo odvojite za štednju, pa tek onda trošite

Ovo je možda najjednostavnije pravilo, ali mnogima je najteže da ga se pridržavaju. Ako odlučite da ćete na kraju meseca sačuvati ono što preostane, vrlo je moguće da neće ostati ništa. Zato je praktičnije da odmah nakon što primite prihod odvojite makar manji, unapred određen iznos. Važno je da bude redovan. Vremenom i mala suma može postati značajna rezerva.

Taj novac može biti namenjen neplaniranim popravkama, zdravstvenim troškovima, kućnim aparatima koji iznenada prestanu da rade ili jednostavno danima kada život odluči da nam ispostavi neplanirane račune. Ovo poslednje dešava se češće nego što možemo da zamislimo.

Štednja ne počinje velikom platom. Počinje navikom. I možda je upravo to bila jedna od najvećih tajni naših baka: nisu čekale da skupe mnogo kako bi počele da odvajaju. Čuvale su pomalo kad god su mogle. “Nije važno koliko imaš. Važno je da znaš šta imaš i da uvek nešto ostaviš za sutra”.