Nova studija otkriva: Da li je opasnije biti premršav ili predebeo?

Najnovija danska studija donosi iznenađujuće zaključke: preterana mršavost može biti smrtonosnija od blage gojaznosti ili prekomerne težine. Istraživači su pritom istakli i fenomen koji se često opisuje kao “debeo, ali u formi”.

Umereno povišen indeks telesne mase (BMI) nije bio toliko opasan, tek je kod gojaznosti drugog stepena (BMI od 35 do 40) zabeležen 23 odsto povećan rizik od smrtnosti.

Naučnici su pratili 85.761 osobu tokom pet godina, a u tom periodu preminulo je 8 odsto učesnika (7.555 ljudi). Među njima je bilo 81,4odsto žena, a prosečna starost na početku istraživanja bila je 66,4 godine. Rezultati su pokazali da osobe sa prekomernom težinom (BMI 25-30) ili blagom gojaznošću (BMI 30-35) nisu imale veću stopu smrtnosti u odnosu na one sa “idealnim” BMI-om od 22,5-25, piše Dailymail.

Sa druge strane, osobe u kategoriji pothranjenosti (BMI ispod 18,5) imale su 2,7 puta veći rizik od smrti. Čak i oni na donjoj granici zdravog raspona (BMI 18,5–20,0) imali su dvostruko veću verovatnoću da će umreti, dok su osobe sa BMI-jem 20-22,5 imale 27 odsto veći rizik.

New Africa/Shutterstock

Visok BMI povećava rizik od smrtnosti, ali i neuhranjenost je takođe veliki rizični faktor

Umereno povišen BMI nije bio toliko opasan, tek je kod gojaznosti drugog stepena (BMI 35-40) zabeležen 23 odsto povećan rizik od smrtnosti.

Zašto je pothranjenost opasnija

Vođa istraživanja, dr Sigrid Bjerge Gribsholt sa Univerzitetske bolnice u Arhusu, upozorila je da na rezultate može da utiče i činjenica da mnogi ljudi izgube kilograme zbog bolesti, a ne obrnuto.

PROČITAJTE JOŠ: DIJETA od 4 dana topi masti: Ova namirnica je KLJUČNA, a vrlo je jeftina

Bolest, a ne sama mala težina, često povećava rizik od smrti, što može da stvori utisak da je viši BMI zaštitni faktor. Ipak, u skladu s ranijim istraživanjima, vidi se da neuhranjenost ostaje ozbiljan rizični faktor.

Šta je pravi ključ dugovečnosti

Dakle, ni preterana mršavost ni teška gojaznost nisu dobar put prema dugovečnosti.

Ključ je u balansu, kombinaciji zdrave ishrane i fizičke aktivnosti

Iako blaga gojaznost ne mora da znači kraći život, ključ zdravlja ipak ostaje u balansu, pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i redovnim lekarskim pregledima, piše Večernji.

PROČITAJTE JOŠ: Ovo MORATE DA JEDETE ukoliko imate više od 45 godina: Drastično produžava život, ali ne važi isto za muškarce i žene!

Šta su još pokazala istraživanja

Osim same telesne težine, stručnjaci ističu da je raspodela masnog tkiva u organizmu od presudne važnosti. Na primer, salo nakupljeno oko stomaka (visceralna masnoća) predstavlja znatno veći zdravstveni rizik u poređenju sa masnim naslagama koje se ravnomerno raspoređuju po telu, jer direktno utiče na rad vitalnih organa i povećava sklonost ka kardiovaskularnim oboljenjima.