Međunarodni dan menopauze: 7 mitova u koje žene i dalje veruju

Međunarodni dan menopauze obeležava se danas, 18. oktobra kako bi se podigla svest o promenama kroz koje žene prolaze tokom ovog životnog perioda i razbili brojni mitovi koji ga prate. Iako je menopauza prirodan deo života, mnoge žene i dalje nemaju dovoljno informacija o njenim simptomima, trajanju i mogućnostima za ublažavanje tegoba.

Menopauza se najčešće javlja između 45. i 55. godine, a u proseku oko 51. godine. Nastaje kada jajnici prestanu da oslobađaju jajne ćelije, a nivo estrogena opadne. Zvanično se smatra da je žena u menopauzi nakon 12 uzastopnih meseci bez menstruacije. Prelazni period, poznat kao perimenopauza, može trajati godinama i doneti promene menstrualnog ciklusa, probleme sa snom i oscilacije raspoloženja.

Shutterstock/SpeedKingz

Simptomi menopauze su često individulani

Sedam najčešćih mitova o menopauzi su upravo ovi.

Menopauza je ista za sve žene

Ne postoje dva potpuno ista iskustva menopauze. Simptomi, njihov intenzitet i vreme pojavljivanja razlikuju se u zavisnosti od bioloških faktora, načina života i drugih okolnosti. Neke žene imaju izražene tegobe, dok druge prolaze kroz ovaj period sa malo simptoma.

Menopauza počinje tek u pedesetim godinama

Iako je prosečna starost ulaska u menopauzu oko 51 godine, ona može nastupiti i ranije ili kasnije. Kod nekih žena promene počinju već u četrdesetim, tokom perimenopauze, kada menstruacije postaju neredovne, a hormonski nivoi počinju da osciliraju.

Dobijanje na težini je neizbežno

Sa godinama se menjaju metabolizam, mišićna masa i raspodela masnog tkiva, pa se kilogrami lakše nakupljaju, naročito oko stomaka. Ipak, povećanje telesne težine nije neizbežno. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i vežbe snage mogu pomoći u očuvanju zdravlja i telesne mase.

Valunzi su jedini simptom menopauze

Naleti vrućine i noćno znojenje jesu česti, ali nisu jedini simptomi, niti ih doživljavaju sve žene. Mogu se javiti i nesanica, vaginalna suvoća, smanjena se*sualna želja, bolovi u zglobovima, problemi sa koncentracijom i takozvana moždana magla.

Menopauza znači kraj se*sualnog života

Hormonske promene mogu dovesti do vaginalne suvoće, nelagodnosti tokom odnosa i smanjene se*sualne želje. Međutim, menopauza ne znači da žena mora da se odrekne intimnosti. Postoje načini za ublažavanje tegoba, uključujući lubrikante, vaginalne hidratantne preparate i, kada je prikladno, terapija koju preporučuje lekar.

Menopauza nužno izaziva depresiju i anksioznost

Promene raspoloženja, razdražljivost i osećaj teskobe mogu se pojaviti tokom perimenopauze i menopauze, a problemi sa snom i valunzi mogu ih dodatno pogoršati.

Menopauza neće kod svih žena izazvati depresiju

Ipak, depresija nije neizbežna posledica menopauze. Ako tegobe traju ili ometaju svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć.

Hormonska terapija nosi samo rizike

Hormonska terapija može ublažiti brojne simptome menopauze, ali nije odgovarajuća za svaku ženu. Koristi i rizici zavise od godina, vremena proteklog od menopauze, zdravstvenog stanja i vrste terapije. Zato odluku o njenoj primeni treba doneti sa lekarom, nakon individualne procene.