Ivan Bosiljčić na Veliku Gospojinu doživeo stravičnu nesreću: “Bog me je spasio najgoreg”

“Odigrali smo predstavu, u jednom mini-busu smo krenuli da se vraćamo. Ko je prolazio ikad kroz Užice zna da je to na vrhu jednog brda do kog se dolazi krivudavim putem, a da je dole provalija koja vodi u reku… To veče taj naš mali autobus je proleteo u tu provaliju…”, rekao je glumac Ivan Bosiljčić u emisiji Život u balansu.

Autobus se, kao na filmu, zadržao na ivici litice.

“Sećam se kako se bukvalno klatio po osovini. Svi koji smo bili unutra gledali smo reku, grad, nebo – nebo, grad, reku. I, što je neobično, za razliku od filmske atmosfere, gde je uvek neka cika i vriska, tu je bila potpuna tišina. Sećam se da smo svi ušli kroz vozačeva vrata, jer su zadnja bila blokirana, i vozač se samo okrenuo i rekao: ‘Ja ću izaći poslednji.’ To je bio znak da svi treba lagano da pređemo i da izađemo nekako kroz ta prednja vrata, da doskočimo do zemlje, da se izvučemo. To je bio jedan poduhvat u kojem je svako pokazao svoj karakter”, ispričao je Ivan.

“Došao sam kući i u crkvenom kalendaru video da je bogorodični praznik, da je Velika Gospojina, koju od tada uvažavam kao svoj drugi rođendan.”

Ivan je dodao da su u neverovatnoj situaciji koja ih je zadesila najpribranije bile žene. One su pomogle da autobus ostane stabilan kako bi deca prva izašla:

“Neki jaki muškarci su bežali preko reda, trčali su, grebali su, a vozač je stvarno izašao poslednji. Mi smo se spasili. Šta je zapravo u tome čarobno? Došao sam kući i u crkvenom kalendaru video da je bogorodični praznik, da je praznik Velike Gospojine, koju od tada uvažavam kao svoj drugi rođendan.”

Danas, 29 godina kasnije, Ivan smatra da su svi preživeli samo čudom.

“To je bila Božja intervencija, da smo preživeli i da nije bilo žrtava”, rekao je glumac, koji se posle tog događaja prvi put pričestio i ispovedio, postavši hrišćanin posvećen pravoslavnoj veri i praksi.