Anastasija je u devetom mesecu trudnoće usvojila devojčicu, pa rodila dečaka

Mala Eva usvojena je i u porodicu je stigla krajem decembra 2025. godine kada je Anastasija bila u devetom mesecu trudnoće, dok je biološki sin Makar na svet došao već krajem januara 2026. godine.

– Oni jedno bez drugog ne mogu! Sve vreme su zajedno, čak i spavaju jedno pored drugog. Jedno se probudi i čeka drugo. Ali Eva je, kao devojčica, emotivnija: kad vidi brata, iskreno se raduje i smeje, to je čisti dečji zanos. Makar joj se osmehuje, on je suzdržaniji, iako je od prvih dana okružen ljubavlju, dok Eva nije odmah upoznala majčinsku ljubav – počinje svoju pričuu Anastasija.

“Roditelji nisu bili spremni, morala sam da sačekam da odrastem”

Priča o usvojenju počela je još u njenim studentskim danima, kada je kao volonterka prvi put kročila u dom za nezbrinutu decu.

– Na početku mi se činilo da će biti teško i da će mi ih biti žao, a onda dođeš i shvatiš da niko ne traži sažaljenje. Oni žele da se raduju, da sede u naručju i osećaju dodir, a daju mnogo više nego što primaju. Vidite te sjajne oči i poželite da živite i učinite više za njih. Tada se u meni prvi put rodila misao da uzmem dete. Dolazila sam kući i molila roditelje da usvojimo nekoga, ali oni nisu bili spremni, pa sam morala da sačekam da odrastem – priseća se ona.

Nakon godina provedenih u Sankt Peterburgu i Aziji, Anastasija se sa 30 godina vratila u Rusiju. Odlučila je da proda stan i preseli se u Adigeju, gde je kupila kuću i upisala obaveznu školu za usvojitelje.

– Uvek sam imala plan: udam se, rodim dete, pa usvojim. A onda je nešto kvrcnulo u glavi i redosled se promenio. Sećate se pravila iz matematike: od promene mesta sabiraka zbir se ne menja? Shvatila sam da ako promenim redosled, krajnji rezultat ostaje isti. Na udaju nisam mogla da utičem jer nisam imala partnera, na rađanje takođe, ali na usvojenje jesam – objašnjava Anastasija.

“Beba od mesec dana, napuštena, a smeje se!”

Dok je završavala proceduru prikupljanja dokumenata po različitim regionima, upoznala je Mihaila, za koga se udala u leto 2025. godine i ubrzo zatrudnela. Međutim, dok je bila u sedmom mesecu trudnoće, iznenada je stigao poziv iz službe za starateljstvo da u Sibiru postoji napuštena devojčica.

Pročitaj i: “Sa 3 godine su me dali u hraniteljsku porodicu, a sa 19 sam upoznala biološku majku i PRETRNULA”: Ispovest žene o potrazi za korenima koja se nije završila kao u bajci

– Bila sam u poodmakloj trudnoći i imala 37 godina, ali smo odlučili, idemo. Prvi put sam videla Evu kada je imala svega mesec dana. Ležala je u krevecu tako sićušna. Prišla sam, uzela je na ruke i shvatila, ovo je moja ćerka. Prisećam se i suze mi same teku. Beba od mesec dana, napuštena, a smeje se! A onda je uzdahnula baš kao ja pred spavanje… Tada sam svakim delićem duše osetila da je moja i da je nikome ne dam – sa suzama u očima govori Anastasija.

Drama pred sudijom i izlazak u poslednjem trenutku

Procedura krajem decembra 2025. godine zamalo se pretvorila u košmar kada sudija u prvi mah nije dozvolio da bebu odmah odvedu kući.

– Sudija je bio muškarac i verovatno nije imao saosećanja. Smatrao je da možemo ponovo da dođemo, iako su predstojali praznici, a ja bila u devetom mesecu trudnoće. Plakala sam jer nisam mogla ponovo da prelazim tri hiljade kilometara i sve je moglo da propadne – deli svoje iskustvo Anastasija.

Srećom, služba za starateljstvo je brzo reagovala i izdala papire za privremeno starateljstvo, pa je Eva stigla u svoj novi dom u Adigeji, gde je dobila ime Eva Mihajlovna Raj.

“Plakali smo svi zajedno, u tri glasa”

Samo mesec dana kasnije, usledio je hitan carski rez i na svet je stigao biološki sin Makar. Prve nedelje bile su izuzetno naporne i pune emocionalnih uspona i padova.

– Tih pet dana razdvojenosti zbog bolnice za mene su bili ogromna trauma, krivila sam sebe što sam ostavila Evu. Kada sam se vratila, plakali smo svi zajedno u tri glasa. Bilo je to emotivno rolerkoster stanje, od potpune euforije do očaja. Suprug i ja smo ih ljuljali na smenu, a u pomoć su priskočile i bake. Ovi mladi ljudi, moja deca, negde gore su se dogovorili da u ovom životu budu zajedno i izabrali su ovaj čudnovat put do naše porodice – ističe Anastasija.

Danas je suprug Mihail prešao na rad od kuće kako bi joj pomagao, a Anastasija poručuje da je uprkos velikom umoru presrećna.

– Toliko noći padam s nogu od umora, ali ujutru, kada vidim kako se Eva i Makar osmehuju jedno drugom, znam da sam najsrećnija žena na svetu. O čemu maštam sada kada se sve ostvarilo? Samo o tome da napravimo veću kuću za našu decu, jer su već porasla i puze na sve strane. Ono najvažnije se već ostvarilo – zaključuje Anastasija.

Sandra Bulok USVOJILA ĆERKU kad je imala dve i po godine, Lajla danas ima 16 i evo kako izgleda: Glumica pokušala da joj SAKRIJE LICE, ali bezuspešno – 1:0 za paparace!

(Woman.ru)