8 fraza koje ljudi koriste kada vas tajno ne podnose: Smeškaju se, ali ne mogu da vide

Postoji 8 prepoznatljivih fraza u svakodnevnom govoru iza kojih se najčešće krije skrivena mržnja i nepoštovanje.

“Ma samo sam se šalio”

Prva i veoma česta fraza jeste rečenica “Ma samo sam se šalio”. Ova opaska je sama po sebi potpuno bezopasna, ali problem nastaje kada se izgovara nakon šala koje su konstantno usmerene na račun iste osobe. Sagovornik tada ismeva vaš izgled, rad, brak ili neuspehe, a čim primeti vašu negativnu reakciju, sve brzo prebacuje na teren navodnog humora.

Na taj način stvara se udobna pozicija u kojoj druga strana može neprestano da vas povređuje bez ikakve odgovornosti za izgovorene reči.

Ukoliko se ovakve opaske ponavljaju i nakon što jasno zamolite da prestanu, ne radi se o različitom smislu za humor, već o dubljem problemu u komunikaciji. U takvim situacijama korisna psihologija pruža jasan uvid u mehanizme pasivne agresije.

“Suviše si osetljiva”

Druga opasna rečenica je “Suviše si osetljiva”, gde se fokus sa neprijatnih reči odmah prebacuje na vašu reakciju. Umesto da se razgovara o tome šta je izgovoreno, krivica se prebacuje na vas jer navodno sve pogrešno shvatate.

Jedna ovakva reakcija ne mora biti dokaz nepoštovanja, ali ako vam neko sistematski nanosi neprijatnost i svaku vašu emociju pravda preteranom osetljivošću, to je ozbiljan znak za uzbunu. Osnovno poštovanje i iskreni odnosi podrazumevaju makar pokušaj da se razume zašto se druga osoba oseća loše.

“Ne primaj sve tako k srcu”

Treća fraza je “Ne primaj sve tako k srcu”, koja na prvi pogled može zvučati kao pokušaj utehe. Ipak, u zavisnosti od konteksta, ova rečenica se često koristi da bi se izbeglo izvinjenje.

Kada vam to kaže bliska osoba koja vam pruža podršku, reč je o dobronamernom savetu, ali ako dolazi od nekoga ko vas je upravo povredio, poruka je jasna. Umesto da prizna grešku i kaže da je pogrešio, sagovornik vam poručuje da prosto prestanete da osećate neprijatnost, čime vaše emocije u tom odnosu gube svaku vrednost.

“Nemam ja vremena za tu dramu”

Četvrta provokativna izjava glasi “Nemam ja vremena za tu dramu”. Kada pokušate da raspravite konkretan problem, razgovor se prekida i pre nego što je počeo, dok se vaše nezadovoljstvo unapred etiketa kao drama. Ova taktika omogućava sagovorniku da izbegne razgovor i da vas istovremeno prikaže kao jedinog krivca za konflikt.

U zdravom odnosu ljudi ne moraju uvek da se slažu, ali su spremni da saslušaju jedno drugo. Praktični saveti stručnjaka ukazuju na to da stalna demonstracija iritacije pri pokušaju razgovora otkriva potisnuto neprijateljstvo.

“To uopšte nije problem”

Peta rečenica je “To uopšte nije problem”, kojom se u potpunosti minimizira vaše lično iskustvo. Iako situacija sagovorniku možda deluje bezazleno, razmeru sopstvenih osećanja uvek određujete vi sami.

Neko kome je zaista stalo do vas pokušaće da razume vašu reakciju, dok će osoba koja vas tajno ne podnosi upotrebiti ovu frazu da bi zatvorila temu i pokazala da vaše brige ne zaslužuju pažnju.

“Ja samo govorim istinu”

Šesta fraza kojom se često maskira zlobna kritika jeste “Ja samo govorim istinu”. Pod velom navodne iskrenosti, toksične osobe daju sebi za pravo da komentarišu vaš fizički izgled, izbore u partneru ili poslovne neuspehe. Pravila iskrenost ne zahteva surovost, jer ljudi kojima je stalo uvek paziti na način i momenat u kom saopštavaju neprijatne činjenice.

Kada su takve takozvane iskrene primedbe konstantno usmerene na vaše najslabije tačke, njihov cilj nije pomoć već svesno nanošenje bola. Na taj način se čak i potencijalna ljubav i prijateljstvo pretvaraju u toksično rivalstvo.

“Meni je bilo mnogo gore”

Sedma opaska glasi “Meni je bilo mnogo gore”, što je klasičan primer obezvređivanja vaših emocija. Kada se požalite na težak dan ili problem, sagovornik odmah preuzima reč i tvrdi da je njemu znatno teže. Čak i lepe vesti ubrzo postaju teren za takmičenje. Stalna potreba da se pažnja preusmeri na sebe pokazuje nedostatak empatije, pri čemu u takvom odnosu jednostavno ne ostaje mesta za vaše potrebe.

“Nisam ja kriv što se ti tako osećaš”

Osma rečenica je “Nisam ja kriv što se ti tako osećaš”. Iako niko ne može u potpunosti odgovarati za emocije drugog odraslog čoveka, ova tvrdnja u konfliktima služi kao mehanizam za potpuno skidanje odgovornosti. Ako je neko namerno izgovorio nešto ponižavajuće ili narušio vaše granice, odbijanje da prizna posledice svojih postupaka ukazuje na dublji poremećaj u komunikaciji.

Jedna fraza ne dokazuje ništa

Čak i osoba koja vas iskreno voli može u stanju umora ili lošeg raspoloženja izgovoriti neku od ovih rečenica, pa ne treba praviti proveru svih prijatelja nakon jednog nesmotrenog komentara. Ono što je zaista presudno jeste celokupno ponašanje i obrazac koji se ponavlja tokom dužeg vremenskog perioda.

Zapitajte se da li se nakon susreta sa tom osobom redovno osećate lošije, da li ona ismeva vaše uspehe i da li namerno otvara teme za koje zna da vas bole. Ukoliko vas komunikacija stalno primorava da se pravdate i sumnjate u sopstvena osećanja, najvažnije je zapitati se koliko vam je takav odnos uopšte potreban u životu.