Baba Anujka, prvi serijski ubica u Srbiji: Trovala ljude napitkom koji je sama spremala

Baba Anujka je od malih nogu pokazivala interesovanje za hemiju. Njen otac, bogati vojvođanski paor koji se sa porodicom 1849. godine preselio iz Rumunije u Petrovo Selo, današnji Vladimirovac, omogućio joj je dobro školovanje i pristup literaturi. Znanje koje je stekla kasnije je upotrebila za pripremu otrova koji su doveli do niza ubistava.

Klijentima uvek postavljala isto pitanje: “Koliko je težak problem?”

Njen recept za smrt bio je jezivo jednostavan, a klijenti su dolazili sa svih strana. Među njima su bile žene koje su želele da se reše nasilnih muževa, ali i ljudi zavađeni sa rođacima zbog imanja i nasledstva. Anujka nije morala da zna ni ime žrtve ni kako ona izgleda. Postavljala bi samo jedno hladnokrvno pitanje: “Koliko je težak problem?” Na osnovu telesne težine i zdravstvenog stanja žrtve određivala je dozu otrova za svoju “bajanu vodicu”.

Sudski spisi i novinski članci otkrivaju da je Baba Anujka sebe smatrala “dobročiniteljkom siromašnog i neukog sveta”. Tvrdila je da medicinu poznaje bolje od školovanih lekara, a svoje smrtonosne napitke naplaćivala je pozamašnim svotama novca.

Otrovala sto ljudi, pala zbog “sitnice”

Njena “ordinacija smrti” radila je decenijama. Smrti žrtava pripisivane su iznenadnim bolestima, a porodice su odbijale obdukcije. Procenjuje se da je od Anujkinih otrova stradalo između 50 i 100 ljudi. Ipak, greška u doziranju tokom jednog trovanja 1928. godine pokrenula je policijsku istragu koja ju je konačno odvela iza rešetaka.

Suđenje u Pančevu 1929. godine pratili su novinari iz Beograda, Beča, Pešte i Berlina. Anujka je tada imala oko 90 godina, a pred sudom se predstavljala kao gluva i nemoćna starica. Ipak, osuđena je na 15 godina teške robije.

Dve verzije priče o Anujkinoj smrti

O poslednjim godinama njenog života postoje dve verzije priče. Prema jednoj, puštena je na slobodu u 98. zbog duboke starosti, a dve godine kasnije umrla je u svojoj kući u Vladimirovcu.

Prema drugoj verziji, u požarevačkom zatvoru ostala je do početka Drugog svetskog rata, kada su je oslobodili nemački vojnici, a umrla je u 104. godini.